Život UKUS, MIRIS I DUH VOJVODINE
Ruma, Temerin, Debeljača, Irig, Sombor, Male Pijace, Subotica, Novi Sad, Pančevo. Obiđosmo čitavu Vojvodinu. Svugde smo zastali sa puno razloga. I svugde nešto naučili. Usput naučili šta ovaj deo ravnice zaista jeste
Prostor Vojvodine večito se naseljavao i raseljavao. A kada god bi se neki narod ovde skućio, nije kraj svojih kuća najpre pravio ni crkvu, ni školu, ni upravnu zgradu, već – pijacu. Stoga je priča o vojvođanskim pijacama i vašarima, jedan od najuzbudljivijih uglova iz kojeg se može ispričati priča o Vojvodini samoj. O njenim ljudima, njihovim naravima, o presudnim momentima iz naše istorije, o razvoju, ostvarenim i izneverenim očekivanjima… Mada ruku na srce, u današnje vreme pijace i vašari gotovo da i ne mogu da stanu u istu rečenicu. Jeste da je u oba slučaja reč o mestima na kojima se radi pazara okuplja veliki broj ljudi i koja nam verno prenose mentalitet i duh mesta u kojem se nalazimo. Ali pijace će definitivno imati svoje mesto u budućnosti. Putujući širom sveta, možemo se složiti da najmodernije metropole imaju i moderne pijace. Vašari su već nešto drugo. Njihov peščani sat polako se prazni. Za njih i od njih vekovima se živelo. Do pre jednog veka snaga i značaj jedne varoši merila se po tome koliko vašarskih dana godišnje sme da organizuje. Danas sve polako prelazi u sferu folklora i neobavezne zabave.
Da li ste znali da je prvi vašar u Debeljači održan 1873. godine i da je trajao četiri dana! Ova manifestacija na koju su nekada dolazili ljudi iz čitavog regiona, upravo je napunila 150 godina postojanja! Koliko još ustanova ili bilo kakvih događanja znate, a da postoje vek i po! Tako je vašar u Debeljači dobio priliku da se prvi put, umesto u senci drvoreda, održi u – Domu kulture. E, ali imamo jedno iznenađenje. On jeste dugog veka, ali ipak nije najstariji. Stariji od njega je vašar u Temerinu. Nećete verovati kada čujete kada je prvi put održan. Održavanje vašara u Temerinu datira od maja 1800. godine neposredno po dobijanju statusa grada i prava da se u godini održe četiri vašara. Tako je bilo tih davnih godina, a sada se redovni vašar u Temerinu održava svake zadnje nedelje u mesecu, a vanredni se održava na dan crkvene slave.
Ali Temerinu ipak pripada samo srebrna medalja. Pobednik takmičenja je – vašar u Rumi. Zna se koliko je star, mada ima i preuveličavanja, pa neki kažu ima i do 300 godina. Vašar ove godine slavi 276.. rođendan. Privilegiju da trguju Rumljani su dobili ukazom Marije Terezije još 1747. godine. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar. Privilegija se sastojala u tome da se četiri godišnja vašara “sa njima pripadajućim stočnim pijacama” sa Mitrovice i Jarka prenose na Rumu. A mi dodajemo: Ko bar jednom u životu nije bio na rumskom vašaru, taj ne zna šta je propustio. A možda do kraja ne zna ni šta je Vojvodina. Jer ovde ona diše.
Što se pijaca tiče, nezahvalna je odluka koju prvu pomenuti. Bilo je neko starije doba u kojem je Iriška pijaca bila najveća pijaca na ovim prostorima. A nema reku ni bilo kakvu vodu! Objašnjenje je jednostavno. U dvadesetak fruškogorskih manastira svako malo se postilo. Brojnim monasima bilo je najlakše da se po ribu spuste u Irig. I dan-danas trg u Irigu zove se Ribarski. Opet, kako ne spomenuti Sombor. Današnji Ćelavi trg u centru nekad je bio pijaca. Na drugoj strani, u opštini Kanjiža postoji mesto koje se zove Male Pijace. Ovde su od odavnina stotine okolnih salašara dolazili da razmene svoje proizvode.
Na kraju, valja pomenuti i one koji se nalaze negde između pijace i vašara. Decenijama ih zovemo „buvljacima“. Bez konkurencije u Vojvodini ih imamo tri. Nemoguće je odrediti koji je veći ili značajniji. U krajnjoj liniji ako kažemo bilo kakvu ocenu, navući ćemo bes navijača iz „suprotnog tabora“. Prepuštamo vama na volju da odredite koji vam je draži: Subotica, novosadski Najlon ili Pančevo! Kažu da su ova tri mesta oduvek bila najbolji detektor stanja u društvu. Na njima se vidi i kupovna moć, i raspoloženje i što-šta još.
Ruma, Temerin, Debeljača, Irig, Sombor, Male Pijace, Subotica, Novi Sad, Pančevo. Obiđosmo čitavu Vojvodinu. Svugde smo zastali sa puno razloga. I svugde nešto naučili. Usput dobili i ono najvažnije – ukus, miris i duh Vojvodine.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.“
