Zima i leto
Kadgod, kad je bilo drugačije, bila su četiri godišnja doba. Ovde kod nas je tako bilo. Tamo kod njih je bilo drugačije, neki su imali samo zimu, neki samo leto a neki mešano.
Onda je i ovde kod nas počelo da se menja, ko u onoj Čorbinoj pesmici „Zajebali Rusi klimu, mesto leta šalju zimu“. Kad smo bili mali u velikoj državi mogli smo po mirisu da osetimo koje je godišnje doba, od onih četiri koje smo imali. Zimi se nos lepio od ladnoće napolju a unutra je mirisala bundevara, friške džigernjače, krompir u čakšira, ugrejani čvarci, friške kobasice kad cvrče na malko vode u kraj šporeta. Mirisao je i dunst od višanja, pekmez od kajsija i šljiva. Mirisale dgunje na ormanu.
Onda dođe proleće pa zamiriši zumbul, lipa procveta, dafina opija mirisom kad sunce sedne, krenu rane trešnje, za njima višnje, onda bude i kajsija pa i koja malina nuz ogradu u bašti.
Leti je mirisala omorina. Sve stane, ne mrda se ni list na bagremu, samo treperi vazduh i miriše leto. Dugo i toplo, otegne se čak do jeseni. Leti su mirisali krastavci u salati i na čelu reduše kad zalepi sebi onaj prvi deo do peteljke, da bude lepa i rumena i da se malko podmladi od vrjova krastavaca. Stoje tako zalepljeni sve do ručka. Mirisali su i kuvani kukuruzi šećerci, mirisale dinje, lubenice se osetila i iz komšijskog dvorišta. Pištike, noćne frajle, to je mirisalo celi dan i noć. Noću malko jače, valda zbog vlage i tišine. Umela je i muškatla da zamiriši, kad se kogod o nju očeše il je vetar pokrja. Milisalo je i na kišu, ko je imo nos da oseti nije mu trebao Kamenko da kaže prognozu u TV Dnevniku u pola osam.
Onda krene da biva hladnije i samo jedno jutro kad izađeš iz kuće a ono miriše jesen. To je najlepši miris bio. Kad jesen zamiriše onda u jednom mirisu osetiš sve. Sve što je zrelo pomeša svoje mirise i napravi veliku radost u toj aromi pred žetvu i berbu.
Godišnja doba su se prepoznavala i po plodovima, po zimskom i letnjem raspustu. Zimski je bio s kraja janura i do pola februara, da uhvati kad je najveća zima, da se ne ide u školu. A letnji je trajao i trajao, nikad da prođe. Barem je nama tako izgledalo kad se zaželimo škole i drugara.
Došlo neko veme kad iz čizama uđemo u sandale i kad imamo samo dva godišnja doba: zimu i leto. O orijentaciji i utisku koje je doba u godini da i ne govorimo. Mnogi orijentiri su nam se pobrkali. Eto, onomad, baš na Đurđevdan u Novom Sadu na obilaznici kroz Novo naselje vidim na ćošku kod semafora parkiran Tamić, podignuta cerada i prodaju lubenice, onako lepo složene u prikolici. Prave, lepe, ladne, slatke đurđevdanske lubenice. Sezonskog voća i povrća, svakojakog, ima tokom cele godine po dućanima. Nema tu više orijentira kad je šta zrelo i koje je godišnje doba. Rodi svašta ko da svaka nedelja ima četiri godišnja doba. Svega ima.
Onda su još pobrkali deci raspuste, malo-malo pa ferije, pa smo se ponovili s koronom i krenuli sve „onlajn“.
Napolju ladno, u kalendaru piše da je toplo, mi s maskama. Nit poznajemo ko je ko nit koje je godišnje doba.
Sreća pa imamo uvek kalendar pri ruci, da vidimo gde smo u godini, navigaciju da nas uputi i dovede kuda smo naumili, televiziju da nam pože gde je lepo i veselo, vremensku prognozu, radarske slike, horoskope dnevne, mesečne i godišnje, uptstva na svakoj kutiji i kesici koju pazarimo, akcije i rasprodaje gde god se okreneš, kladionice kad god nestane novaca da se pomognemo časkom, apoteke jednu do druge, ne treba da kuvamo, samo zvrcneš telefonom i donesu gotovu hranu do vrata. Valjda će doći i moda da raznosač pica uđe i raznese je na stolu. Naše će biti da samo sednemo i da se privatimo. Mašina odavno sudove pere, ni to ne moramo ručno.
Smanjili smo, nezvanično, broj godišnjih doba ali smo dobili mnogo više, lepše, bogatije, da biramo i uživamo. Sve na dugme i telefonom, pešice skoro nikuda, bicikl i automobil se podrazumevaju, to danas ima svako.
Nadam se i radujem da će neko da smisli kućnu dostavu bosonog detinstva pa ako se kogod zaželi toga, kad se zasiti avokada i papaje, da može da ga poruči telefonom ili na dva klika. To se lako dostavi na adresu. Nema ništa, jedne crne klotane gaće, dve bose noge, tri kese prašine s puta i begaj! Osmeh, radost, sloga i graja su fraj. Nema jače ponude i rasprodaje, kanda bi to išlo dobro.
