Više od umetnosti – INTIMA I DUH JEDNOG MESTA
Monografijom „Stara Pazova“ Branko Oreščanin je učinio da neko ko nikada pre nije bio u Pazovi, upozna svaki njen kutak, praćen kroz vreme, da bi na kraju osetio u sebi da je oduvek poznaje
Branko Oreščanin je toliko veliki umetnik da ga svi žele. U Novim Karlovcima, rado podsećaju da je tamo rođen, te da je meštanin Sasa. A opet, činjenica da je da je svoj dom našao u Staroj Pazovi, kojoj se odužio onako kako on najbolje zna. Staroj Pazovi posvetio je jedinstvenu monografiju koju malo gradova ima. Ispratio ju je po horizontali, onakvu kakva je bila pre više od jednog veka do danas. Po vertikali, obeležio je duh i život ovog mesta iz doba neasfaltiranih ulica i kuća od zemlje nabijače, preko svakodnevnih aktivnosti na tradicionalan način, do trenutka kada je ovo postao moderan grad. I nije se štedeo. Pred nama su bezbrojna dela, pri čemu je svako od njih uhvatilo neki od trenutaka koji su za život ovog mesta neopisivo važni.
U svemu, nama je možda najvažnija činjenica da je Oreščanin izvanredan crtač. Mnogi će na čas poverovati da su pre svega njegovi crteži olovkom zapravo crno-bele fotografije. Razlika je samo u tome što crtež rukom ima moć da vas emotivno više dodirne nego fotografija. Zbog toga je kontakt sa atmosferom i mentalitetom Stare Pazove daleko neposredniji nego što bi to bilo da se izrazio na bilo koji drugi način. Uz to, Branko ima i jednu veliku „nevolju“. On iz srca i duše voli mesto u kojem živi. I zato je toliko direktan u zapanjujućoj potrebi da mu ništa ne promakne. Zato je svaka njegova slika ili crtež, istovremeno lična, topla i privatna. A ima epski snažnu, univerzalnu poruku, u kojoj ćete se pronaći čak i ako dolazite s drugog kraja sveta.
Kako je primećeno, umetnost Branka Oreščanina nastala je iz strasne ljubavi prema životu, prema malom i jednostavnom, sitnom i nezamenljivom kao izraz njegove duhovne predodređenosti, nije menjala svoje osnovne sadržaje. Na njegovim crtežima Stare Pazove prošlost i sadašnjost se stapaju u poznato i doživljeno. Zahvaljujući tragalačkom duhu i emotivnoj napetosti ovog senzibilnog slikara, često se vraćamo detinjstvu, izvorima života i saznanja.
Ovom knjigom, neko ko nikada pre nije bio u Pazovi, upoznaće svaki njen kutak, praćen kroz vreme, da bi na kraju osetio u sebi da ovo mesto oduvek poznaje. Više od ovoga jedan umetnik ne može. Ovdašnji ljudi, šorovi, pijace, znamenite ličnosti, prepoznatljivi objekti, svakodnevne radnje, pričaju istovremeno priču o Staroj Pazovi koje više nema, baš kao i o onoj koja pred našim očima upravo nastaje. Ovo je monografija koju Pazovčani poput nekog porodičnog poklona vole da imaju uz sebe. A opet ovo je delo koje se iz desetina svedočenja, šalje u svet, da one koji su pre ili kasnije otišli odavde, podseti na to ko su. Divani na šoru, vršidba žita, polazak u školu, sve do pogađanja na pijaci i još bezbroj sličnih trenutaka, zapravo jesu oji kratki i mali momenti koji su za život jednog mesta važniji od godišnjica velikih bitaka i događanja iz udžbenika. Te razvikane događaje uvek ima ko da opiše. Ovi mali, intimni trenuci zamiču u prošlost ćutke i neopozivo. A onda se nađe neko da ih vrati Oreščanin je to učinio. I ostavio svoju Staru Pazovu ponosnom. Baš kao što je to činio sa Sremom i Vojvodinom celom.
Lako je ići u budućnost kada ti je sve najvažnije sačuvano. Posle ove monografije, Stara Pazova to za sebe može da kaže.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
