VAROŠ PLAVE KRVI
Da li ste nekada videli plan Novog Sada ili, po tadašnjem ‒ Racke Varoši, iz 1745. godine? Na njemu se nalaze prvih devet gradskih ulica.
Velika čaršija (Pašićeva), Zlatne grede, Hauptgasse (Zmaj Jovina), Piaza (Svetozara Miletića), Auf den Brucken (Dunavska), Magazingasse (Železnička), Futaker Gasse (Jevrejska ulica), Grenc Gasse (Bulevar Oslobođenja oko Futoške pijace) i Rakoci Gasse (deo ulice Stevana Sremca). Na tom planu bio je ucrtan i trg – Auf den Platz (deo ispred današnjeg Vladičinog dvora).
Imena nekih ulica ispisana su na srpskom, a ostalih na nemačkom jeziku. Jednostavno, u Velikoj čaršiji i u ulici Zlatne grede većinski živalj bili su Srbi, a u drugim ulicama Nemci. U Rakocijevoj ulici živeli su uglavnom Mađari, pa je ulica dobila mađarski naziv. Na planu je ucrtan i Almaški kraj, koji je nastao kompletnim preseljenjen sela koje se nalazilo na mestu današnjeg Nadalja, ali ulice nisu bile ubeležene.
Čak i takav, neko bi rekao „dirljivo mali“ grad, samo tri godine nakon nastanka mape dobija staus „slobodne kraljevske varoši“. Pravno, to je značilo da su njegovi stanovnici bili direktno podređeni centralnoj vlasti, odnosno vlasti u Beču, i da na njegovoj teritoriji nisu postojale ingerencije županijske vlasti. Svi stanovnici bili su nosioci kolektivnog plemićkog statusa. Grad je na nivou čitave države uvažavan kao plemićki.
I onda neka neko kaže da Novi Sad nije „grad iz bajke“! Kao kod Andersena i braće Grim, uz malo literarne slobode, moglo bi se reći kako su Novosađani 31. januara 1748. usnuli kao paori, vojnici, trgovci, zanatlije… a probudili se kao plemići!
Iz teških vojničkih čizama grad je uskočio u balske lak-cipele. O tome je govorio i njegov novi grb. Na plavom štitu nalaze se tri srebrne kule. Iznad leprša golub koji simbolizuje onog kog je pustio biblijski Noje. Beli golub bio je sinonim nove, sjajne budućnosti, koja je tog februarskog, zimskog jutra, zasijala nad bačkom ravnicom.
Kao u svakoj bajci, i na nas su kidisale aždaje. Samo vek kasnije, usled bombardovanja s Tvrđave, od 2.812 novosadskih zgrada ostaće ih svega 808. Nagledali smo se rata i ratovanja, preživeli januarsku raciju…
Prošle su ale i nemani. A golub je ostao.
Jer, znate šta je najvažnije? Kao svaka prava, i ova bajka ima srećan kraj.
Ma šta „kraj“! Evo, odlučili smo… neće ga ni biti.
Kada te prozovu Novim Sadom, pisano ti je da kraja ne bude.
Projekat: „Sentimentalne priče o Novom Sadu“
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
