Umetnost – SREM U SLICI I REČI
Verovatno ne postoji niko ko je u stotinama slika i crteža, a zatim u desetinama knjiga, učinio za Srem toliko, koliko Sasanin Branko Oreščanin
Selo se odvajkada zove Novi Karlovci. No, budući da je bilo okruženo livadama prekrivenim poljskim cvećem, kog narod zove „sase“, nastao je ovaj nadimak. S vremenom, pokazao se življim od zvaničnog imena. Do te mere da je u žargonu postao neuporedivo frekventniji. Čim mrdneš iz atara, Karlovci se očas zagube. Ostaju samo Sase. Naravno, ovdašnji žitelji se ne bune. Naprotiv. Reklo bi se da su na ovaj „špicname“ i te kako ponosni.
Za jednog od njih smo sigurni. Kada bismo rekli da mu je „ceo Srem stao na olovku“, zvučalo bi kao da je Branko Oreščanin pisac. A on je slikar. I to kakav slikar! Njegovi crteži olovkom probijaju granicu realnog i ulaze u čudesno. I baš takav je njegov Srem, njegove Sase, Stara Pazova… Akvareli i ulja samo zaokružuju delo prema kom će se jednog dana rekonstruisati vreme, ljudi i predeli čitavog ovog podneblja. E sada, niko u svom selu nije prorok. Pa ni Branko Oreščanin nije u Sasama prvenstveno genijalan slikar. On je ovde i dalje Bane Oraški, golman kakvog FK „Polet“ nije imao. U doba kada je on branio, prostor iza mreže smatrao se VIP ložom, gde su odabrani stajali da gledaju njegove bravure. Sasama trebaju obojica. I Branko i Bane!
Skroman kakav jeste, o sebi kaže: „Rođen sam 12. avgusta, na majku Angelinu, 1949. godine u Novim Karlovcima (Sasama) u Sremu… U dvadesetoj godini života počeo sam profesionalnu karijeru u slikarstvu. U početku sam crtao olovkom i zato i danas volim da stvaram slike u grafici olovkom. Posle olovke ovladao sam tehnikama akvarela, tempere i ulja na platnu. Moje slikarsko opredeljenje je isključivo čisti realizam sa blagim primesama ekspresionizma u tri tehnike: crtanje olovkom, akvarel i ulje na platnu. Mojih slika za ove 54 godine ima na svim kontinentima. Poseduju ih kako obični ljudi, tako i vrlo važne ili popularne ličnosti“.
Ono što nam je posebno važno, a Sasanima i Sremcima još i više, jesu Brankove monografije. Svaku od njih treba videti i doživeti. Tu su dve monografije posvećene „Staroj Pazovi“, pa još dve o Vojvodini. Jedna o poznatim ličnostima i ljudima i druga o lepotama prirode i naselja. Naravno, zar bi se moglo pretpostaviti da Oreščanin nema dve monografije o Sremu i još jednu pod nazivom „Mojim Sremcima“. Ima toga još. I biće još.
Zapravo, možda bi najispravnije bilo reći da između slika i knjiga Branka Oreščanina i nema mnogo razlike. U svakoj njegovoj slici nalazi se priča. U svakoj priči slika. I sve su tematski potpuno zaokružene. Tipični predeli, istorija i tradicija protkane ličnim sećanjima i – ljudi. Pre svega ljudi. Oni sadašnji i oni u minulim vremenima koji do slikara dolaze kroz prozore duše. I zato su slike i crteži Branka Oreščanina poput poruke u boci, bačene u neki daleki okean. Ako dođe neki sudnji dan, posle kojeg Srema više biti neće, ono najvažnije ostaće sačuvano.I kad-tad iznova nađeno da ponovo krene.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Inđija.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
