Tajne Fruške gore – Izrastao iz legende
Današnje selo Rakovac svoje postojanje duguje istoimenom manastiru koji je nastao pre više od pet vekova…
U davna vremena, kada su šume bile mnogo veće i bogatije, a u njima vladali jeleni sa svojim moćnim rogovima, nastala je i ova lepa legenda. Jedan od tih lepih jelena izašao je iz guste šume kako bi protegao noge na obližnjem proplanku. Tu pitoresknu sliku prekinuo je pucanj iz puške znamenitog ratnika, izvesnog Rake Miloševića, komornika sremskog despota Jovana Brankovića. Nošen grižom savesti što je ubio tako plemenito stvorenje, Raka je rešio da svoj greh okaje tako što će na tom mestu gde je ubio jelena podići pravoslavni manastir. Raka je svoj greh okajao. Podigao, je manastir koji i danas stoji ‒ Rakovac.
Manastir nikad nije bio lepši i jačeg sjaja. Obnavlja se ono što je srušeno i ugrađuje novo. Zidovi se grade i ukrašavaju, a duhovnost i čar ovoj svetinji, pre svega, daju oni koji obitavaju u njoj. Manastir nastao na mestu stradanja jednog jelena unutar svojih zidina danas ima najstariju igumaniju na Fruškoj gori, mati Gavrilu, ali i jednog od najmlađih i najobrazovanijih monaha u sremskoj eparhiji ‒ monaha Evgenija. Nastojatelj manastira je otac Varnava. Od svih manastira Fruške gore, vladici sremskom Vasiliju ovaj je najdraži.
Svoju vertikalu, zvonik, manastir dobiija ovih dana. Obnavlja se zvonik srušen u Drugom svetskom ratu, kada su se na njega namerili Nemci. Povod je bio u činjenici da su partizani svoju štampariju smestili upravo ispod zvonika. Od tih dana, crkva i manastir bili su bez svoje vertikale ka nebu. Onima koji su odlučivali o obnovi, barokni izgled zvonika nije se dopao i nisu bili radi da ga izrade na isti način. Sama crkva bila je malterisana i okrečena. Danas se na njoj, kada joj je izgled vraćen u prvobitno stanje, može videti od čega je sagrađena. A istina je da su u nju ugrađeni delovi razrušene obližnje benediktinske opatije Dumbovo. Sazidana je, navodno, 1533. godine u starom, moravskom stilu, i kao takva sačuvana je do današnjih dana.
Van zidina koje okružuju staru srednjovekovnu crkvu, u okruženju manastira nastale su još dve, veoma značajne i vredne verske građevine. Na brežuljku iznad manastira nalazi se stara grobljanska kapela, sazidana od priloga monaha hadži Joanikija. Sačuvana je u svom izvornom obliku, kakva je bila u 18. veku. U kapeli je bio veoma vredan ikonostas koji je uradio Janko Halkozović, a on je danas smešten u zimsku kapelu što se nalazi u sklopu manastirskih konaka.
Bilo je u rakovačkom manastiru monaha koji su želeli da se podvizavaju radi Hrista, na onaj najstroži način. Udaljavali bi se od sveta u najskrovitiji deo planine, gde ih je bilo skoro nemoguće naći. Jedna od dve isposnice u Srbiji nalazi se ovde, iznad manastira Rakovac. Isposnica je postala mesto isposničkog podviga u vreme Isajie Parivodskog, u 18. veku. Isajia, monah rodom iz Novog sada, u tvrdoj steni izdubio je malu kapelu u kojoj je u tišini uzdizao svoje molitve ka Bogu. Dane je provodio ispred nje, a spavao je ispod drvene nadstrešnice na suvom lišću. Iznad ulaza u isposnicu, u tvrdoj steni, i danas su vidljiva uklesana imena onih koji su se ovde podvizavali. Prvi natpis je iz 18. veka, klesan rukom upravo monaha Isajie Parivodskog.
Fruškogorske manastire Osmanlije su razarale i rušile u više navrata. Sve ono što su razorili, obnavljali su i punili dragocenostima ponetim iz svojih manastira prebegli monasi iz južnih krajeva. Manastir Rakovac imao je sreće da se u njega nasele učeni, knjizi privrženi monasi, koji su sa sobom poneli vredne rukopise i znanje njihovog prepisivanja. Tu je izveden prvi prepis Dušanovog zakonika. Ovde je pisan čuveni Rakovački rukopisni srbljak, koji sadrži pesme o srpskim vladarima i svetiteljima. Treba reći i da je manastir pravi rasadnik mitropolita i episkpa. Uza zid crkve sahranjeni su mitropolit beogradsko-karlovački Vićentije Jovanović, episkop budimski Svastijan, Pavle Nenadović i mnogi drugi.
Novi ikonostas crkva je dobila u 18. veku. Rad je Vasilija Ostojića, umetnika rodom iz Sremskih Karlovaca. Taj prelepi, bogato rezbareni, barokni ikonostas spaljen je u Drugom svetskom ratu. Danas je na njegovom mestu, manji i ne tako raskošan ikonostas u drugačijem stilu. Prva posleratna liturgija u manastiru služena je 1975. godine i do danas ona se redovno služi. Inače, svakog dana, sedeći, podbočena na svoj drveni stari štap, goste namernike dočekuje najstarija igumanije Fruške gore mati Gavrila. I u svojim devedestim godinama ona ih sprovodi do hrama i nadahnuto, s emocijama, kao o nečemu u šta je ugradila sebe, govori o manastiru.
