Sve naše lopte
Očin će ga znati ko je prvi i šta je šutno. Nema sad vise, il’ bolje kasti – nema još take nauke koja bi to rastumačila. Ostaće za veki vekova večno pitanje: Da l je prvo bio šut u guzicu il’ u cevanicu?
Ne mož biti da je prvo bilo to, nije se kadgod narod tako šuto, ko koga stigne i kad mu je volja. Može biti da je prvo koji deran šutno jabuku il’ kakvu šljivu il’ tako štogod, pa zavolo. Al ni to se nije smelo, stari svet je bio štedljiv i poštovo je darove od Boga, nije se to smelo tek tako. Ako je šutno, fasovo je neku ćušku, garant. Ako je tako bilo, onda je bila i pauza između prvog i drugog šuta, zujalo je u ušima od one ćuške.
Može biti da je taj deran bio baš zdravo rešen da postane prafudbaler i da od njega sve krene, onda je i njegov baba moro da nađe neko rešenje. E sad, šta bi to moglo da bude kad u ono doba nije bilo ni lopti ni dućana di bi iste pazarili, a nije bilo ni majstora koji su bili kadri da sašiju pravi kožni fudbal o kakvom su maštale buduće generacije koje ne pamte prvi šut.
Kad je taj baba, što je imo derana koji je šuno zrelo voće, rešio da od derana napravi prvog šutera u praistoriji fudbala, nije imo mlogo izbora. Dve su stvari moguće u analizi ovog slučaja: il’ je radio sam il’ je dečijoj materi zapovedio da deranu sašije krpenjaču. Ako je radio sam, onda je čeko zabijačku il’ kakav lovački disnotor, kad se divije svinjče uvati u neki vig što su ondašnji narodi postavljali.
Ako je mater bila kadra da od stare aljine opravi i sašije krpenjaču, to je bila i prva lopta… Al ko zna? U to doba je šutanje bilo sezonska zanimacija. Ne zbog škole, nije onda ni bilo škole ni letnjih ferija. Di da se šutaju zimi, kad zaiveri i dune košava? Onda su se slinčugali i tociljali, a leti su se šutali. E, sad tu ova teorija dolazi u ćorsokak. Šta ako su i oni zabijačke pravili zimi, ko i mi? A baba ko baba, volo je da svinjski mehur naduva kroz parče trske pa ga zaveže i oma ima gotovu loptu. Nije to moglo da čeka leto pa da se deran šuta. Zdravo bi se ta lopta skorela do leta. A možda bi je i kere načele. To se radilo oma, dok još čvarke ne istope. Garant je bilo tako.
Biće da u to doba nije bilo mort sezone za šutanje. Kadgod nije bilo upakovanog mesa pa da ga drže u frižiderima. Kanda da su češće, al po malo, pravili disnotore. Čim potroše jedno svinjče, a oni krknu drugo, da bude mesa. Ako bude friškog mesa, bude i lopta od mehura. E, al nije navek bilo tako. Bilo je i slučajeva kad svinjče nije telo da se uvati u vig, pa su ih lovili kopljima i strelama. Dešavalo se da lovci loše naciljaju pa proburaze mehur. Onda su duplo nadrljali. Prvo su bili grđeni od žena što moraju da peru meso, a onda se i deran srdio što su mu doneli tu faličnu loptu.
Al sve to brzo prođe i ta praistorija i istorija i budućnost. Budućnost je već sumnjiva. Kad je već uveliko stigo pravi fudbal ode kod nas, bila su i zlatna pravila. U to doba fudbal je bila lopta, a taj soprt se zvao utakmica. Igra se zvala šutanje. Ponesi fudbal da se šutamo i ajdemo na utakmicu u nedelju – sve jasno ko dan.
Posle su dolazile i prateće discipline, i za fudbalere i za gledaoce. Vudbaleri su trošili babine novce na dresove, kopačke, štucne i opklade. Ko izgubi, plaća turu. Publika je imala drugih rashoda, pazarili su pečeni suncokret il semenke od bundeva. Kad je zdravo napeta sutuacija i kad je muk, grickali su suncokret, on je tiši. Al zato kad je graja i akcija, peglali su po bundevi i to s obe ruke. Iz daleka je izgledalo ko da provejava sneg, tako su se belile ljuske od semenki.
Onda je neko izmislio faul. Pa kad kogod tamo na terenu cakne nekog u cevanicu, ceo stadion stane da gricka semenke i svi jauknu, i naši i njini, ko da svakog bole cevanica. Posle se opet podele u dva tabora pa navijaju svaki za svoje.
Znate ko je bio glavni fudbaler u to doba? Glavni fudbaler u to doba bio je onaj koji je imo kožnji fudbal. Od prave kože, sašiven, naduvan kolko treba. Onaj oker braonski. Taj je bio glavni, biro je ko igra za njega, do kolko se igra i kako se igra. Tri kornera, penal. Al samo ako On odluči da je tako. Ako kogod od njegovih, da l baba il’ mater, javi da je dosta, utakmica se prekida, rezultat važi, nastaviće posle ručka ili sutra. Ako ne bude kiše.
