Sve Gajine ribe
Ima jedan Gaja, nije baš mlogo očo uvis, osto je tamo di je bio u osmom razredu. Raslo mu samo srce i duša mu se širila, umalo da bude šira od jaroša na kraj sela. Osto Gaja i garav ko što je i bio.
Umo je svašta. Više je naučio sam i kroz život, neg što su mu učitelji utuvili u glavu u osmoljetki. Dalje nije ni išo, šta će, znao je sve što mu je trebalo. Ajd, nije baš sve, al mogo je i bez tog. Nije umo da svira u tamburu. Nije do prstiju, kanda je bilo do tambure. Imo je Gaja odmalena vešte prste. Svirci noću rade po kafanama, a Gaja nije imo kade za dangubu kad sunce sedne i kad nije jaka mesečina.
Volo je Gaja da se kalja više neg one svinje što ih je obaška čuvo nuz krave, al da se ne mešaju. Bilo je i lepšeg blata po baruštinama oko sela i malko dalje neg onog što je bilo u ribnjaku. E, al Gaji je nekako to u ribnjaku za srce priraslo.
Kad je kreno da gazi i da ogleda bare, nije imo visinu za malko veću dubinu, pa di je bilo dublje od struka, moro je i da se zagnjuri. Zato i nije volo kad ima kosu. Navek se leti šišo na nulu, da ga mokra kosa ne oda di je bio.
Kad su ga bećari učili da mu ne treba ni udica ni mreža ni meredov, prvo je kreno da ogleda dno nogama. Bojali se bećari milicije i čuvara na ribnjaku pa nisu tuda ni išli. Ni kad krenu u rit, ni kad se vraćaju. Sigurnije im bilo da ih niko ne pita odkud riba.
Krene on, onako omalen s njima, pa kad stignu na obalu, poskidaju svi klotane crne gaće i ajd u vodu. Lagano, da ne poplaše ribe. A gaće podignu na ringlov, da budu suve i da se ne napune mrava. Ne zna se šta je gore, dal kad su mokre il kad koji mrav ostane u porubu. Onda oni višlji pipaju rukama, a Gaja nogama, još je bio mali i nije baš umo da gnjura. Kako koji napipa rubu, ako je krupnija, malko je pomazi, od glave, ko i kera il mačku. Niko ne vole da ga od repa diraju. I konj oće da se vuri kad mu kogod s repa priđe. Tako i šaran i linjak isto. Štuku moš uvatiti samo u plićaku, kad skroz opadne voda i kad nema kud. Ona je il alava il glupava, pa ne krene s drugim ribama kad voda počne da se povlači. Ostane da pojede i povata svu mlađ oko sebe pa, računa, kad se pošteno naboka, onda će i ona za onima što su prve krenule u dubinu, dok se još moglo.
Naučio Gaja kako se to radi, osladilo mu se, a računa da kad ode sam u ribnjak, onako malenog u trski i šašu ga niko viditi neće. Tako je mislila i lepa protina kći kad je išla da se kupa, pa se opet našo par radoznalih očiju. Tako i oni čuvari na ribnjaku razrogačili oči kad su ga vidli kako im ogleda i pipa ribnjak. A oni ga čuvaju.
Skembaju oni Gaju, pa ajd u miliciju. Dok su stigli, Gaja suv. Ko da nije ni bio u vodi. To malko blata se na njemu ni ne vidi. Pitaju: „Jesi krao?”, on kaže: „Nisam”. „Šta će ti džak oko pojasa?”, on kaže: „Da otrem blato kad se okupam”. „A što se kupaš u ribnjaku?”, kažu milicajci. „Pa di da se kupam kad samo tu ima vode a velika je vrućina?” Onda su svi išli Gajinim tragom, da vide da nije digod sakrio još koji džak.
Kad su Gaju pustili, ode on po pomračini po ta dva džaka što ih nisu našli zadana. Tako je lepo popakovo šarane, ko sardine. Nijedan nije imo mesta da udari repom u džaku i da javi miliciji di je.
Dospe Gaja na sud, ni kriv ni dužan. Nije pozajmljivo novaca, nikom nije dužan, a kriv nije, nisu ga uvatli s ribom. Al opet dospo na sud. Pita sudija isto ko i milicajci. A onda Gaja pita sudiju da l je pecaroš. Ovaj kaže da jeste, onda ga pita di peca, kako ide riba, kolka je bila najveća, na čega ide najbolje. Pita njega Gaja: „Jel može riba u vodi da se uvati golim rukama?” Misli sudija, pa misli, pa se seti svih onih što su mu otpale u plićaku, iskočile iz meredova, praćnule se kad ih je skidao s udice. Sve odoše. Počeše se sudija iza uveta i teška srca, s puno tuge, prizna Gaji da ne može. Probo je i sam, al nijednu nije uvatio. „Eto”, kaže Gaja, „nisam ni ja”. I pusti sudija Gaju, nije peco i nije kriv.
Ode Gaja i sad koji put do ribnjaka, al retko, samo da ga želja prođe. A kaže mi da zna jednog njegovog što na Velikom kanalu vata somove rukama. I on je omatorio, pa ne ide baš svaki dan. Taj se baš zapravo zagnjuri i uđe u rupu za somom. Somovi kopaju rupe u obali ko lisice. Nije pecaroška priča, pecaroši to ni ne znaju. Pitajte sudiju ako ne verujete.
