Skorenovac – DANI MAĐARSKE KUHINJE
Čitav događaj je mnogo više od samo jedne od preko 1.700 manifestacija koliko ih se godišnje organizuje širom Vojvodine. Uostalom, ovo i nije „obično“ selo
Kada kažemo da su u Skorenovcu održani 15. Dani mađarske kuhinje, većina naravno pomisli da je reč o jednom od bezbrojnih gastronomskih okupljanja. Inače podaci kažu da se godišnje u Srbiji održi oko 3.500 manifestacija, od čega je čak polovina u Vojvodini! S obzirom da je ovo zvaničan podatak u kojeg ne treba sumnjati, stižemo do pitanja: kako se izboriti za prepoznatljivost i medijsku vidljivost, kada samo na ovom frtalju panonske ravnice imate oko 1.700 manifestacija, koje se u značajnom broju sadržajem i ponudom poklapaju? Ova „jednačina sa dve nepoznate“ u Skorenovcu međutim, nikada nije predstavljala problem. Ovo selo naime, samo po sebi je izrazito upečatljivo. A onda su na tom temelju, preduzimljivi meštani ponudili i nešto mnogo više.
Na primer, za kulturu čitavog mađarskog naroda, važna je činjenica da je Skorenovac – najjužnije mesto na svetu u kojem Mađari čine većinu stanovništva. Kao takvo, u pokušaju brendiranja mesta, u startu ima prednost, jer za ovu činjenicu i u samoj Mađarskoj svi znaju. Druga vrlo važna stvar jeste tradicija i mentalitet ovdašnjih ljudi. Selo je naime veoma mlado. Počelo je da niče 1883. godine, nakon velike poplave, koja je zadesila nekoliko mesta uz Dunav. Od samog početka veliku većinu stanovnika čine etnički Mađari, koji svoje selo zovu Szekelykeve. Ovaj podatak nepogrešivo otkriva da su ga osnovali Sekelji, doseljeni iz Bukovine.
Sekelji su u okviru mađarske etnokulture poznati po nekoliko stvari koje su oduvek negovali. Recimo, izuzetno su vešti u obradi drveta. Njihovi duborezi čak i predmeta za svakodnevnu upotrebu, predstavljaju prava umetnička dela. Zatim, izrazito su okrenuti stočarstvu. Sekelji su na novo stanište, iz starih krajeva, doneli veliki broj autohtonih životinja: Sivo goveče, mađarsku racku ovcu, od živine erdeljsku gološiju, a naročitu pažnju uvek je izazivao čuvar svog tog blaga, pas kuvas, koji u paru valjda jedini među psima može da savlada vuka. U vreme kada su se ovi spuštali sa Karpata to je činilo itekako važnu stvar. Uglavnom, vezani za životinje i preradu mesa, oduvek su bili majstori od zanata. Tako da ni slučajno ne spadaju u one koji su se „dosetili“ kojom vrstom manifestacije da obeleže svoje selo. Skorenovac je prirodno stanište za Dane mađarske kuhinje.
A kada smo kod same manifestacije, nemoguće je preskočiti jedan podatak, sa kojim po nama, čitava priča o ovom događaju mora da počne. U Mađarskoj se tradicionalno održava takmičenje „Cvetna Mađarska“, u okviru kojeg se bira najlepša i najuređenija lokalna sredina. Prošle godine, Mesna zajednica Skorenovac predstavila se u kategoriji „Naseljena mesta izvan granice Mađarske u dijaspori”. Nadmetale su se 352 takmičarske ekipe. Skorenovac je zvanično proglašen za „Najuređenije selo godine iz Republike Srbije“. I zaista… Skorenovac ima „Udruženje domaćina u eko-ruralnom turizmu“. Turistička ponuda sela podrazumeva boravak u seoskim domaćinstvima, upoznavanje sa lokalnim običajima i tradicionalnim načinom obrade zemlje, pripremanje tradicionalnih nacionalnih jela i zimnice, upoznavanje sa istorijom Sekelj Mađara i načinom života i rada.
I konačno, nakon svega što ste pročitali, možete li da zamislite „Dane mađarske kuhinje“? Ovo nije jedna od onih gastronomskih manifestacija, na kojima ekipe lokalnih drugara kuvaju u desetak kotlića, dok okolo sve pršti od preglasne muzike i vašarske zabave. U Skorenovcu zaista na svakih desetak metara zatičete kotlić u kojem se krčka neko drugo jelo. Nadimili smo se mirisa od bezbroj vrsta gulaša. Golicao nas je miris svadbarskog kupusa, sarmica od naročito mlevene svinjetine, pasulja, pilećih i svinjskih paprikaša… Na sve to ide red „lake konjice“ u rasponu od čvaraka do skorenovačke čajne kobasice. Na kraju su nas dotukli kurtoš kolač, makovnjača i ovdašnja „čipkana krofna“. I hajde ti onda gledaj u ringišpil i vašarske livene bombone! U vreme kada iz 60 kotlića pršti kao novogodišnji vatromet.
Što se same atmosfere tiče, ona je dakle apsolutno bila gurmanska. Sve je podređeno hrani, koja na mađarski način podrazumeva kašiku. Roštilj nismo primetili. Gostiju iz Mađarske i Rumunije bilo je na svakom koraku. Posebno su nam bili zanimljivi „spojeni stolovi“ duž glavne ulice. Izgledalo je kao da je čitavo selo u istom trenutku počelo da obeduje! Onako „svatovski“.
Da li se posle svega, neko čudi što je Skorenovac selo koje godišnje od strane turista, ostvari preko 8.000 noćenja! Ovde nema prazne priče. Sve se radi krajnje ozbiljno. Najjužnije mesto na svetu u kojem Mađari čine većinu stanovništva, ne nalazi se slučajno tu gde jeste. Sve je baš onako kako treba.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Kovin.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
