Saobraćaj – NA POČETKU BEŠE VOZ
Dok govorimo o idealnom položaju Inđije i njenim, u saobraćajnom smislu očiglednim prednostima, zaboravljamo da je sve – počelo na šinama. Železnica je u sremsku varoš stigla još 1883. godine i u doslovnom smislu predstavljala je „lokomotivu“ njenog razvoja
Ako ništa drugo, na našim putovanjima po Vojvodini jednu stvar smo nepobitno naučili. Čim dođeš u mesto – prvo gledaj gde je glavni drum. Ako je blizu i ako je „važan“, opusti se i ne brini. A ako si negde gde te je napustio lični osećaj za navigaciju, negde gde se put jedva nazire ili na tački gde se, ne daj bože, „okreće autobus“, u problemu ste i ti i oni koji tu žive. Što bi rekli jevrejski trgovci – sve je u lokaciji! E pa, u tom deljenju karata, Inđija je odlično prošla. Smeštena je bezmalo na geografsku sredinu između dva najveća grada. U relativnoj je blizini aerodroma, Dunava, na auto-putu, dok onaj regionalni čitavom dužinom prolazi kroz nju.
A zapravo, sve je počelo od saobraćajnice koju u ovom nabrajanju često zaboravljamo. Razvoj Inđije usko je povezan sa razvojem železnice koja je u ovo mesto stigla 1883. godine i to iz dva pravca – Subotice i Zagreba, a prema Beogradu. Ovo je malu varoš postavilo na raskrsnicu dva ključna balkanska železnička toka, a odličnu regionalnu povezanost Inđija je zadržala sve do današnjih dana.
Pruga Subotica–Novi Sad–Inđija –Zemun počela je sa radom 10. decembra 1883. godine i tog istog dana od Inđije ka Sremskoj Mitrovici. Izgradnja ove pruge je bila deo saobraćajne strategije Ugarske proklamovane i sprovodene od 1848. godine. Bila je jedna od osnovnih pruga sever-jug na pravcu Budimpešta-Zemun, a to je ujedno bila centralna pruga u sadašnjoj Vojvodini. Smatralo se da je pravac istok-zapad sporedan, tako da je izgradnja pruge Zemun-Zagreb, u pojedinim deonicama početa da se gradi tek posle 1870. godine. Pruga je, prema beleškama Antona Lukića u knjizi “Indigena”, pre 1883. godine uveliko građena, od Inđije ka Petrovaradinu preko Čortanovaca probijanjem Čortanovačkog tunela i od Inđije ka Zemunu. Tada su građene železničke stanice, signalizacije, čuvarske kuće uz prugu i prelazne rampe. Krajem 19. veka u Vojvodini je mreža pruga bila najgušća u Evropi, a Evrope u svetu . Vojvodina je imala 3 puta gušću mrežu pruga od Engleske gde je železnica rođena. A koliko je sama Inđija bila povlašćena, više nego uverljivo govori sledeća činjenica.
Na glavnoj ruti međunarodnih i putničkih vozova Inđija je dobila železničke “čvorove” iz tri putna pravca. Međudržavni pravci “račvali” su se upravo u Inđiji, i to iz pravca Mađarske ka Beogradu, iz Beograda ka Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj i konačno ka Austriji, Italiji i ostalom delovima Evrope. Za Inđiju je to značilo neuporedivu prednost u odnosu na ogromnu većinu drugih mesta.
Izgradnja pruge i unapređenje železničkog saobraćaja i povoljan železnički položaj za Inđiju je značio izgradnju mlina, fabrike žestokih pića, ložionice i hotela u blizini železničke stanice. Olakšanim prevozom drvene građe Inđija dobija dve fabrike nameštaja koje izvoze svoje proizvode na strano tržište, pojavljuje se potreba i za ciglom i opekom, te je upravo pruga, doprinela izgradnji dve ciglane u blizini železničke stanice. Sama zgrada železnicke stanice u Inđiji, građena je od 1883 do 1886. u austrougarskom stilu. U neposrednoj blizini železnicke stanice izgrađena su četiri hotela. A još 1920. godine Inđija dobija taksi službu. Život Inđije i njenih stanovnika odvijao se, pre gotovo vek i po, upravo u blizini železničke stanice.
Danas železnica nema toliku ulogu u životu ove sremske varoši. Ipak i danas, iako samo čežnjivo gleda za „Sokolom“, međunarodnim vozom koji spaja Beograd sa Novim Sadom, a u bliskoj budućnosti i sa Suboticom, odnosno Budimpeštom, Inđija nije bez aduta. Regionalni voz koji se u njoj zaustavlja nudi u saobraćajnom smislu sasvim pristojno rešenje. Ipak, dve stvari valja upamtiti. Ekonomski razvoj Inđije nije od juče. On traje vek i po. A na samom njegovom početku nalazila se železnica. U najmanju ruku, slava joj!
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Inđija.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
