Pištin Laki
Imo je Pišta svašta i svakojakog. Sad ima frtalj od oni stari brkova, malko kraću i mlogo belju kosu, vole sve što je i navek volo i čuva uspomene. U glavi ih čuva, ne divani ih svakom. Samo ako vam u očima vidi sebe, ispričaće vam štogod.
Imo je mlogo konja. Kad je mlogo, bude i svakojaki. Neki su bili za paradu, neki za izložbu, neki vaki, neki naki. Jedared mi je divanio o Lakiju. Nisam upamtio di ga je, od koga i pošto pazario, al kaže da nije bilo skupo. Di će i biti skup kad je samo Pišta smeo da mu priđe i kad je bio vezan za jasle. Nisu ga vezivali samo s jednim ularom, ko i druge konje. Jok! Ovaj je bio ober luda, pa su ga za jasle vezivali na dva kraja, da ne može glavom da uvati koga sa strane.
Jedared Pišta malko prilego, kad čuje da Laki u štali korboluje. Nazuje on papuče, pa ajd u štalu, da vidi šta je. Stao na vrata i gleda, Laki svuko ular, tuče zadnjim nogama u plafon, sve varnice skaču od gredica kad raspali po njima. Čule i komšije, al ne mare, znaju kakav je Laki, nije mu prvi put da se vura, a i ovako niko sem Pište nije smeo da mu priđe. Pišta ga je i jašio, umo je s njim. Zato ga je i volo većma od svih pastuva koje je imo. Valda je teo da vidi ko je veća zagula od njih dvojice.
Uzme Pišta drugi ular i uđe u štalu. Laki stao, raširio nozdrve ko da će u galop da krene, duva na Pištu ko parnjača. Ukopo se sa sve četir u mestu, ne mrda, samo naćulio uši i mlati glavom gore-dole ko da kaže: jeste, da, ja sam veća zagula. E, al ni Pišta se ne da. Kaže on Lakiju da bude miran i da primi ular. Sad, dal mu je divanio na mađarskom il na srpskom, očin će ga znati, nisam ga ni pito šta Laki razume.
Priđe Pišta na korak, podigne ular, a Laki ni pet ni šest, zgrabi ga za ruku, malko niže od ramena a više od lakta. Podigne ga ko kad kera uvati cverglana za krilo pa ga mota po avliji. Tako i Laki Pištu krene da mota po štali, da ga lupa o zid i jasle, da ga trese ko terijer pacova. Nije Pišta mekan, jaukno je kad je već prošlo prilično vremena. Dotrče i njegovi i komšije, nadigne se larma onolika, svi bi da pomognu, al ne znaju kako. Jedni bi da Lakija proburaze vilama, drugi da puknu u njega iz puške, treći bi da angluju i da ga prodaju u kobasice. Brzo bi da mu sude, a još brže da pomognu Pišti. Dok je trajalo većanje, odno vrag šalu, onesvesti se Pišta. Oseti Laki da je pretero čim je Pišta presto da se otima. Stao, drži Pištu u zubima, on se otromboljio i visi, ne mrda. I oni na štalski vrati ne mrdadu, skamenili se. Misle da je Pišta gotov. Ispusti njega Laki tu pored jasala, na slamu. Daleko je to još od vrata, pa mu niko ne prilazi, ne smu. I dođe malko Pišta sebi, pa ustane. To je i spaslo Lakija. Nisu od Pište mogli da puknu u Lakija, da ga dotuku, tu omanu zjasle da mu sude.
Posle Pišta nije dao na Lakija, branio ga da nije kriv, taka mu narav, pastuv je. Metu Pištu u krevet, deset dana se nije budio. Kad je prekužio i oči otvorio, oma je pito ženu di je Laki. Bilo mu je srce na mestu kad je čuo da je tu. Ustane i dobatrga se do štale. Laki tamo, bez ulara, leži i jedva da ga je pogledo. Nije ni mogo, i da je hteo. Deset dana mu nisu dali ni zobi ni vode. Ništa. Uđe Pišta kod njega i pita ga dal zna šta je uradio? Zašto je to uradio? Laki samo leži, nema snage ni da se kaje. Kaže njemu Pišta da će mu dati još jednu šansu, ali ako opet zgreši–uštrojiće ga.
Dogovore se njih dvojica, ko pravi muškarci. Pišta mu donese vode, napoji ga, da mu zob i kad je izlazio iz štale, samo se okreno da vidi dal je Laki upamtio dogovor. Pamtio je Laki još nekolko meseci, bio je čestit, ni ular mu Pišta nije mećo, tako je dobar bio. Zaokruglio se, došo na meru, dlaka se sija, pravi pastuv. Pišta ponosan na njega.
Dođe nedelja, blagidan, nema se posla, sem da se namiri i napoji sermija i da se ručažutasupa u podne. Uđe Pišta da narani Lakija, a ovaj krene zubima na njega. Nije ga dovatio. Izmakne se Pišta i kaže tiho, samo Laki da čuje: Pokvario si dogovor. Uđe u kuću i zove veterinara, nema veze što je nedelja i ne radi se. Ovaj poso ne može da čeka.
Ponedeljak je Lakiju bio prvi radni dan od kad više nije bio pastuv. Nit je više frkćo, nit je vato zubima, nit je mario ko mu u štalu ulazi. Veterinar došo i u ponedeljak, malko provirio da vidi kako Laki stoji, da nije neka komplikacija, pa kad je vidio da su dobro uradili, produži u letnju kujnu, za astal. Beli bubrezi, pečeni na luku, mirisali su sve do štalskih vrata.
