Palić – Zagrljaj vetra
Zvuči neobično, a zapravo i nije. Centar jedriličarskog sporta u nas nalazi se usred ravnice, na severu Bačke
Belesala su se i ovog maja jedra po palićkom „moru”. U zagrljaju vetra, razvijenih jedara, stotinu dece u svojim jedrilicama učinili su da dašak mora dopre do severa Bačke, na Palić, gde je održan Otvoreni kup Jugoistočne Evrope za klasu „optimist” (SEEOOC, South East Europe Open Optimist Cup), u kojoj se takmiče deca od 7 do 14 godina. Uz svu dečju veselost i šarm koji ovu najmlađu takmičarskuj klasu u jedrenju prati, ozbiljnost ovog takmičenja dokazana je time što su mnogi od mladih takmičara postali osvajači evropskih i svetskih priznanja u jedrenju. Nema mesta u Srbiji, tvrde jedriličari, koje ima bolje uslove za jedrenje od Palića.
− Palićko jezero je savršeno za jedrenje. Konstantno duva vetar, koji ponekad menja pravac, a njegovi udari nekad su malo jači, što doprinosi dobrom treningu i odlična je priprema za sledeće jedrenje, negde na morima, gde jedriličari odlaze na takmičenja. Ovakvu vodu za jedrenje druga mesta u našoj zemlji nemaju. Postoje reke, ali jedriti na rekama nije isto kao na jezeru. Reka ima svoj tok, ako nema vetra ili je malo snažniji, tok reke odnese brod u pravcu koji jedriličar ne želi. Zato je površina palićkog jezera idealna za jedrenje − tvrdi Igor Šimunović, sekretar regate SEEOOC i član Upravnog odbora Jedriličarskog kluba Palić.
Baš zbog idealnih uslova koje Palić nudi jedriličarima, u Klubu na Paliću trude se da omasove ovaj sport.
− Tradicija jedriličarstva na Paliću duga je već 130 godina. Imala je svoje uspone i padove, ali se trudimo da jedrenje podignemo na viši, svetski nivo − kaže Šimunović.
Jedriličar je, kažu, umetnik čiji je medij vetar, a sama pomisao na jedrenje golica maštu, podseća na lagano ljuljanje talasa, na uživanje…
− Jedrenje izaziva osećaj koji se ne može rečima opisati. To mora da se proba. Kada nema takmičenja i kada nije gužva, kada nema luna-parka i takvih stvari, onda je na Paliću mir. Tada ljudi mogu da oslušnu tišinu, da zaborave buku automobila i sve urbano, a pravi osećaj sledi tek kada se siđe na vodu. Na površini vode vreme kao da brže prolazi, sat vremena prođe očas posla, a duša se promeni, adaptira, osveži. Jedrenje je idealan sport, spoj prirode, samoće, tišine i mira. Na vodenoj površini tišina je još veća, a to se oseti samo na jezeru i nigde više − kaže Šimunović.
Kraj školske godine se bliži, a deca, kao i odrasli, imaju mogućnost da u Jedriličarskom klubu Palić savladaju tajne jedrenja i odmor provedu na zdrav i kvalitetan način. Naravno, ne postaje se jedriličar preko noći. Kao i za sve, tako su i za ovaj sport potrebni upornost i strpljenje. Jedriličarski klub Palić trenutno broji oko 80 dece, sa kojom se aktivno radi već četiri godine.
− Odlučili smo da damo sve od sebe kako bismo popularizovali ovaj sport, jer imamo sve. Priroda nam je dala tu mogućnost, treba samo da je iskoristimo. Uslovi su odlični, grad Subotica udaljen je deset minuta automobilom, do Palića se može se doći i biciklom i autobusom. Najvažnije je znati da se na Palić dolazi „po zdravo vreme″, deca će trenirati, nakon čega će satima biti puni energije. Vidimo to po mališanima koji su u Klubu. Trče, igraju se na travi, nisu zatvorena u sobi i, što je najvažnije, nisu za računarom − smatra Šimunović.
Dete u Jedriličarskom klubu uči još jednu važnu životnu lekciju − da pomogne drugu u nevolji.
− Osim te zaista važne lekcije, deca u Klubu uče da budu potpuno samostalna. Oni su osposobljeni da kompletnu opremu, brod, sve delove koji su na brodu sami upakuju, da opreme u potpunosti svoj brod. Trener je zadužen za to da prekontroliše da li je dete sve ponelo. Oni se uče da, ukoliko odu negde u inostranstvo, sa roditeljima ili drugim trenerom, poznaju svoj brod. Dete mora da zna da čuva opremu i da bude pažljivo prilikom pakovanja. Sve je to vrlo bitno za njihovo samopouzdanje, a uče i da čuvaju i vrednuju stvari − smatra Šimunović.
Učiti jedrenje podrazumeva i padanje u vodu, okretanje čamca. Već godinama voda u jezeru Palić, po oceni stručnjaka, nije za kupanje. Ipak, stotine dece svakodnevno izranja iz vode i, kako kažu u Klubu, nikome nije falila ni dlaka s glave.
− Dešava se da se prevrćemo, upadama u vodu, vraćamo brodove nazad, spuštamo jedra, čamci nas izvlače, ali sve je to jedrenje. Jedriličarima kvalitet vode ne smeta. Kupam se u ovom jezeru 33 godine, moja koža nikada nije imala nikakvu reakciju na jezersku vodu. Imamo decu od 8 do 14 godina koja upadaju u vodu na svakom treningu i nemaju nikav problem s tim − tvrdi Šimunović.
Istina, nije bistro, nema Posejdonovih talasa, niti velikih luka, ali Palić ima svoje mirno „more”, dve male marine, ukotvljene čamce, kao i bogomdane uslove da se čovek nađe u zagrljaju vetra, negde na površini jezerske vode.
