NA DUHOVE – KADA BANAT ZATREPERI
Kada u roku od par sati budete na „Štrudlijadi“, „Pasuljijadi“ i „Gulašijadi“ shvatite kako je nastao izraz „slatke muke“.
Postoji u našem narodu izraz „slatke muke“. E pa ako do sada niste znali kako on izgleda u praksi, izvolite na seosku slavu Duhove, doći u Vladimirovac i Seleuš! To što će vam se tom prilikom dogoditi jeste najbolji primer „slatkih muka“ za koje znamo. Dakle u istom trenutku, u Vladimirovcu se na udaljenosti od stotinak metara organizuju „Pasuljijada“ i „Štrudlijada“. A samo kojih 15 kilometara dalje u Seleušu, na drugu stranu od Alibunara, počela je velika „Gulašijada“. Pa ti budi pametan! Hajde još
nekako, štrudla se može zapakovati pa poneti, ali šta ćemo sa pasuljem i gulašom. Za pravog gurmana to je večita „mrtva trka“.
Mi smo se odlučili za izbor koji nam se nekako učinio najlogičniji. Počeli smo od takmičenja u spremanju domaće Vladimirovačke štrudle. Prepustili smo se „Vrednim rukama Banata“. I nismo pogrešili. Ovdašnje Udruženje žena osnovano je 2011. godine. Zaista su besprekorno organizovane. Na početku se o svemu najviše starala predsednica Udruženja Minerva Gilezan, koja je u u međuvremenu tu ulogu prepustila Viktoriji Sekešan. Kao što je i red, gotovo ne čekajući da im postavimo pitanje, žene iz Vladimirovca predstavile su se na najlepši način. Svakog ponedeljka sastane se njih dvadesetak, a ima ih znatno više. Neguju tradiciju i umeju da pletu, vezu, upredaju vunu, slikaju na staklu, prave narodne nošnje. Sve što znaju umeju i da predstave drugima. Na primer, bile su druge na Međunarodnom „Sajmu hrane i
pića“ u Beogradu. U Rumuniji su bile prve. Ponosne su na svoju manifestaciju „Dunja i plodovi jeseni“. Naravno, veoma im je stalo i do „Štrudlijade“ koju uvek osmisle na drugačiji način. Iako štrudlu mogu da naprave sa čokoladom, rogačem, sirom, pa ih je prošle godine bilo 17 vrsta… ove godine odlučile su se samo za cimet i mak. Prema opštem mišljenju, najbolje štrudle napravile su Bosiljka Glumac, Dojna Margan i petogodišnja Lara Jerina. Za budućnost dakle, brige nema.
A onda smo iz prostorije bivše apoteke, u kojoj se odigrala „Štrudlijada“ sišli ispred Lovačkog doma Vladimirovac. Nismo morali nikoga da pitamo kuda da idemo. Bilo je dovoljno da pratimo žagor i muziku. I zaista… Predsednik Saveta Mesne zajednice Zoran Maksimović morao je da nas zagrli, ne bi li nam dovoljno razgovetno poželeo dobrodošlicu. Veselje je sve vreme bilo na vrhuncu. Shvatili smo da je na vladimirovačkoj „Pasuljijadi“ druženje najvažnije. Najveseliji bili su gosti iz Rumunije. Kao da su naslutili ishod takmičenja. A pazite, takmičilo se 35 ekipa, najviše do sada. Prema oceni žirija, prvo mesto (i kao nagradu roštilj, kotlić i pehar) osvojila je beskrajno raspoložena ekipa iz Rešice. Fudbalskim žargonom rečeno, nije se još ni sačekalo da „sudija svira kraj“ a svi prisutni uhvatili su se u kolo. Banatsko, užičko ili rumunsko. Ovde za to niko nije pitao.
A onda smo se otisnuli na put dug čitavih 16 kilometara. Usput smo predahnuli u Alibunaru… “Gulašijada“ u Seleušu. Kažu nam ovde da selo „na spavanju“ ima 800 stanovnika. Ubeđeni smo da ih je u tom trenutku toliko bilo i oko kotlića koji su poput stare lokomotive, purnjali u crkvenoj porti. Tvrde nam da je ovdašnja „Gulašijada“ posle one u Debeljači, najveća u čitavom Banatu. Domaćin Milan Orlić kaže nam da je stvar otišla toliko daleko, da će u buduće, ograničiti broj ekipa na 50. Dok čekamo proglašenje pobednika, sa Milanom o svemu pričamo. Kaže nam da u Seleušu dobru kuću možemo kupiti za 5.000 evra. I to nas ne veseli. Drag nam je ovaj frtalj Banata pod čijim nebom stojimo. Nadu uliva sve opipljivija slutnja, da bi upravo ovde mogao prolaziti budući auto-put koji bi spajao Beč i Temišvar. Pričamo o tome kako se kuća od naboja ali sa 80 ari placa, trenutno može kupiti za 2.000 evra. Doći će dan kada će samo ta silna zemlja biti ozbiljan kapital! A onda se vraćamo gulašu… Majstori varjače u ocenjivačkoj komisiji, na mikrofon govore kako treba „smanjiti lukac a upotrebiti veštine“. Jeste da je kvalitetna crvena paprika 3.000 dinara za kilo, ali na kraju se pokaže da vredi mnogo više od one koju prodaju za duplo manje novaca a ne znaš da li je u njoj mleven crep ili tucana cigla. Žiri na kraju poručuje takmičarima: „Mante se pekmeza, majčine dušice i lorbera“! Na kraju se ispostavilo da su ova uputstva najbolje shvatili Saša perišić iz Banatskog Karlovca, Mile Đapa iz Seleuša i pobednik Gabrijel Carina iz Jankovog mosta.
Red je bio da posle štrudle i pasulja, koštamo nešto od tog silnog gulaša. E tada smo zaista shvatili, šta su to „slatke muke“.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat sufinansira Opština Alibunar.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
