Kulturno nasleđe – U SUSRET ČETVRTOM VEKU
Jevreji u Apatinu baštine tradiciju od 1749. godine. Tradicija duga gotovo 400 godina, trebala bi da bude najvidljivija u sinagogi iz 19. veka. Nažalost, objekat je podelio tužnu sudbinu svojih sunarodnika i poslednji je čas da se obezbedi njegov spas
U Vojvodini danas postoje samo 3 sinagoge. Po jedna u Subotici, Novom Sadu, a sa mnogo razloga brojimo i onu u Zemunu. U Vojvodini je postojalo 76 sinagoga, a danas na njihovom mestu stoje neke druge građevine sa drugim namenama. Svakoj od njih, mesto je u kulturi pamćenja. Kako je svojevremeno rečeno u katalogu izložbe „Sinagoge u Vojvodini kojih više nema“, najviše su građene posle 1867. godine kada religije i narodnosti u Austrougarskoj monarhiji dobijaju ravnopravnost i tada su izgrađene najlepše i najveće sinagoge.
Upravo te građevine – sinagoge, građene su i opremane uz velike napore i odricanja vernika. Međutim, njihova sudbina, bila je surova. Okupator je zajedno sa domaćim izdajnicima bezdušno uništavao i pljačkao zgrade sinagoga u Banatu i Sremu. One sinagoge koje su ostale neporušene posle Drugog svetskog rata, a takvih je bllo u Bačkoj, stradale su pod novim režimom koji je dozvolio da se te lepe zgrade, biseri arhitekture, neodgovorno i nepromišljeno poruše i tako izbrišu poslednji tragovi kulturne i materijalne baštine jedne populacije u Vojvodini.
A kada o ovoj temi govorimo, neizostavno dolazimo do sudbine sinagoge u Apatinu. Jevreji su se ovde naselili 1749. godine. Poznato je da je 1782. godine u Apatinu živeo Abraham Fleš sa 23 člana porodice. Početkom 20. veka broj Jevreja je narastao na 130. Prva sinagoga koja se nalazila na mestu koje nam je nepoznato, stajala je do 1885. godine kada je izgrađena nova. Podignut je objekat u neorenesansnom stilu. Njegova osobenost je svodni mural sa predstavom deset zapovesti, koji je netipično ispisan hebrejskim pismom obrnute orijentacije, s leva na desno, po čemu je ova sinagoga jedinstvena u svetu.
Zanimljivo je to da hram nije uvučen sa uličnog fronta kao što je nalagao propis Austrougarske. Poslednji kantor 1944. godine bio je Đula Švalb. Zgrada stoji i danas. Pedesetih godina je prodata baptističkoj crkvi koja je u njoj sačuvala sva jevrejska obeležja. Konačno, stvari su stigle dotle da je zbog starosti, a lišena održavanja, sinagoga postala do te mere devastirana da joj je pretilo i urušavanje. I tu stižemo, kada su ove teme u pitanju, do nezaobilaznog Borisa Mašića, predsednika Udruženja Nemaca ,,Adam Berenc“ iz Apatina. Doslovno godinama, borio se da se iznađu sredstva i načini da se ovaj spomenik kulture od neprocenjivog značaja, obnovi.
“Pored sinagoge, ovde je sačuvana i kuća rabina, ovde je bila i jevrejska škola, takozvani intelektualni centar judeizma. Mi smo u Apatinu imali veoma značajne Jevreje, među kojima se istakao svetski poznati kompozitor Pal Abraham. Posle muzičkog obrazovanja u Apatinu, otisnuo se u Budimpeštu gde je postao kompozitor i dirigent. Nakon toga prešao je u Berlin, gde je pisao filmsku muziku i popularne operete. Ne smemo nikako zaboraviti da je odavde i Ervin Šinko, poznati književnik, takođe i njegova sestra, čuvena kiparka. Veoma značajan intelektualni krug se okupljao oko ove verske zajednice i naša je dužnost da sačuvamo uspomenu na apatinske Jevreje koji su odavde iščezli i o kojima više nema ko da brine” , u svakoj prilici ističe Mašić.
Njegovi napori do izvesne mere urodili su plodom. Dozvolom baptističke crkve, čitav prostor je temeljno očišćen. Objekat je zastakljen, urađeni su najneophodniji radovi, povraćen je deo inventara. Sada je već moguće u sinagogu uvesti posetioce, koji mogu da naslute njenu vrednost i značaj. Naaravno, predstoji ogroman posao da se sinagogi povrati namena ili bar da se dovede do stanja u kojem bi predstavljala jedan od bisera ovdašnje turističke ponude. Pravog rešenja još uvek nema – ali nema ni odustajanja. Tradicija je suviše duga i značajna, da bi se na tako nešto i pomislilo.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić i arhiva Udruženja Nemaca „Adam Berenc“
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Apatin.
