Koljivo
Na slavama je deo obaveznog posluženja, jer je žito, po verovanju, simbol večnog života i veza između živih i mrtvih članova porodice. Nekada je uz kesten-pire bilo obaveznona meniju svake poslastičarnice koja je držala do sebe, a danas se može kupiti u marketima upakovano u plastične posudice. Ipak, domaće žito ili koljivo toliko je lako napraviti da je šteta to ne učiniti. Gosti će sigurno biti oduševljeni.
Sastojci:
- 1 kg pšenice belije
- 800 do 1,3 kg šećera (koliko slatko želite da bude)
- 5 kesica vanil-šećera
- 700 do 800 g mlevenih oraha
- Opiciono muskatni oraščić (oko pola kašičice) i suvo grožđe
Priprema:
Mada se žito danas kupuje upakovano i spremno za upotrebu, ipak treba proveriti da se u njemu nije potkrao neki kukolj ili kamenčić. Potom ga treba dobro oprati i nakon toga potopiti u hladnu vodu i ostaviti da stoji celu noć.
Narednog dana prospite tu vodu, ponovo naspite hladnu i stavite da se kuva. Nije poželjno da jako ključa, već da samo „pućka“, a ako vam se žuri, sasvim je prihvatljivo da ga skuvate u ekspres loncu. Kad vidite da je žito popucalo i omekšalo, sklonite ga s vatre i poklopite, pa prekrijte nekim starim ćebetom da se polako hladi, otprilikedva-tri sata. Tek nakon toga ga procedite, pustite da se malo prohladi i otkaplje, a potom ga „raširite“ u nekom plićem sudu da se još malo ohladi, ali da ipak ostane mlako (važno je da ga ne ispirate vodom nakon što se skuva, jer pšenični skrob treba da ostane u ovoj poslastici). Mlako žito sameljite samo jednom u mlinu za meso, na najsitnijoj šajbi. Tako pripremljenom žitu dodajte šećer, orahe i vanil-šećer. Sve rukama dobro gnječite da se lepo spoji. Kad dobijete ujednačenu masu, stavite žito u adekvatnu posudu i odozgo pospite mlevenim orasima. Služite uz šlag.
Kao u slučaju bilo kog recepta, i ovde postoje varijacije, a jedna od osnovnih jeste dodavanje narendanog muškatnog oraščića. Da li ćete ga staviti i u kojoj količini odlučite sami, a ližući prste dok spajate sastojke shvatićete koliko vam je muskatnog oraščića potrebno. Isto važi i za suvo grožđe, ukoliko ga volite, naravno. Neko stavlja malo limunovog soka, cimeta, klinčić i anis u prahu… Sve je stvar ukusa. Verovatno sve zavisi od toga kakvo vam je žito pravila baka dok ste bili mali.
