JASENOVO – TITULA NE MENJA VLASNIKA
Ako imate najstariju prugu na Balkanu i železničku stanicu koja i posle svega odiše romantikom, onda sasvim sigurno imate i osnovu za ozbiljan marketinško-turistički potez koji vam niko ne može osporiti
Najpre smo se iznenadili što smo morali da se pomučimo da je pronađemo. Očekivali smo da je u Jasenovu, železnička stanica negde uz put i da ćemo je lako ugledati. Nije baš tako. Meštani će vam na vaše raspitivanje uglavnom odgovoriti: “Na samom ulazu ili izlazu iz sela, zavisi odakle dolazite, nalazi se benzinska pumpa. Tačno preko puta nje imate mali seoski put. Idite njime do samog kraja i stići ćete na stanicu”. Tako smo i uradili…. A kada prispete na mesto koje je nekada bilo čitav železnički kompleks, najpre ćete utonuti u nesvakidašnji mir. U staroj staničnoj zgradi žive dve porodice. Ali ako ne sretnete nekoga od njih, bićete sami. U nečemu što čini skladnu mešavinu razbuktale prirode, istorije i čoveka. To troje, za neverovati, ovde se nalazi u prećutnom saglasju.
Da se vratimo ipak malo u prošlost. Godine 1856. otvorena je najstarija pruga za putnički i teretni saobraćaj u ovom delu Evrope. Pruga Oravica – Jasenovo – Bela Crkva – Bazjaš, koja je prema današnjem izgledu državnih granica, počinjala i završavala u Rumuniji, bila je u dužini od 64 kilometra. Bila je to prva pruga na Balkanu. Imala je ogroman značaj. Deo koji prolazi kroz jugoistočni Banat od Jasenova preko Vršca spajao se sa Temišvarom i dalje preko Mađarske sa Budimpeštom i Bečom. Ova deonica je puštena u saobraćaj 20. jula 1858. godine. U isto vreme sagrađena je zgrada železničke stanice, okretnica za lokomotive i bunar za crpljenje vode. Inače, izgradnja ove pruge, u vreme kada se razmišljalo da vagone vuku konji a ne parna lokomotiva, započela je još 1847. godine, a 1854. otvorena je za prevoz robe i uglja do Dunava, da bi se iz moldavskih rudnika ruda prevozila u čeličanu u Rešici.
Glavna stanica na toj pruzi bila je baš u Jasenovu, između Vršca i Bele Crkve. Time je Jasenovo dobilo direktnu vezu sa glavnom austrijskom železničkom saobraćajnicom (Jugoistočna železnica) i prosvećenim zapadom. U isto vreme, na novoizgrađenoj pruzi od Jasenova do Temišvara, postavljene su i drvene bandere i žice za uvođenje telegrafa (brzojava), bez kojeg železnica ne bi mogla da funkcioniše. Bila je to prva pruga u ovom delu Austrije na kojoj je uveden telegrafski Morzeov sistem za traženje i dobijanje slobodnih pruga u cirkulisanju vozova. Planove za uređenje jasenovačke stanice razvijali su austrijski inženjeri i arhitekte. Tipsko (arhitektonsko) rešenje stanične zgrade i pratećih objekata u Jasenovu bilo je zasnovano na primeni normiranih građevinskih delova koje su radili bečki arhitekti.
Novo zdanje jasenovačke železničke stanice, podignuto 1873. godine, bilo je simetrično. Centralni deo, samo prizemlje, koristilo kao prostor za potrebe železničke službe i putnika, i to: prostorije za prefekte (šefa) stanice, otpravnike vozova, biletamica, čekaonica prvog razreda, čekaonica dragog razreda, kao i čekaonica za majke sa decom, restoran i kafe-salu i magacini za robu (ekspresne, brzovozne i sporovozne pošiljke). Simetrično, levo i desno su jednospratni traktovi, u kojima su stanovi za osoblje stanice (činovnike) sa pomoćnim prostorijama. Iznad restorana i kafe-sale bile su hotelske sobe za putnike. Restoran se davao u zakup, na jednu ili na tri godine. Na jednospratnim traktovima je krov na četiri vode, pokriven takođe crepom, i sa po tri veoma ukrasna dimnjaka.
Ostalo je upamćeno da je prvi prefekt (šef stanice) bio Jan Bievald, rođen 1819. godine. Na stanici u Jasenovu proveo je pet godina. Poslednji šef stanice u Jasenovu (do 4. oktobra 2003. godine) bio je Aleksandar Nikolić sa kojim se završava istorija funkcionisanja železničkog saobraćaja na Jasenovačkoj stanici. Zgrada železničke stanice, okretnica za lokomotive i bunar za vodu, kao železnički kompleks Jasenovo na pruzi Vršac-Bela Crkva imaju svojstvo spomenika kulture i upisani su u registar spomenika kulture Vojvodine. I pored toga, biće tome uskoro 20 godina, svaka funkcionalna aktivnost stanice je ukinuta. Koristi jedino relativno čestim televizijskim filmskim ekipama, kojima je njen izgled idealan dekor za dočaravanje jedne nestale epohe. Nevolja je samo u tome što se neretko dešavalo da se saradnici na filmu ponašaju kao da je ceo ovaj kompleks svačiji i ničiji, pa su po sopstvenom nahođenju odnosilo sve što bi im se od rekvizita ili čak delova zgrade i pomoćnih objekata činilo zgodno.
Naravno i zub vremena ubrzano uzima maha. A uzori postoje. I kod nas i u svetu, poznato je da kratke železničke pruge, sa bogatom istorijom i živopisnim krajolikom, „upakovane“ u modernu marketinšku priču mogu turistički da budu itekako prihvatljive. Krstariti južnim Banatom u specijalnom vagonu sa ovakvom pričom, zadržati se na doteranoj i rekonstruisanoj stanici u Jasenovu uz prigodan program, čini nam se potezom gotovo lišenim rizika. Bili smo i uverili se… Peščani sat ubrzano curi, ali zasigurno – vremena još ima.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat sufinansira Opština Bela Crkva
