IVANOVO – NA KRAJ SVETA – USRED SRCA

Najmanje selo pančevačke opštine, možda je i najživopisnije. Uostalom ovde se već deceniju i po održava „Foto safari“ na kojem umetnici obilaze selo i okolinu, praveći neverovatne foto zapise

Iako meštani većine sela, vole za svoje mesto da kažu da je „čudno“ i posebno, uglavnom to nije slučajno. Ali za Ivanovo – greške nema. Da, Ivanovo jeste posebno. Najmanje selo u opštini Pančevo, zaslužuje ne jednu, nego bar tri reportaže. Na samom početku, za broj stanovnika nas ne pitajte. Najpribližnija cifra jeste oko 1.000, sa napomenom da ovde ne vredi ono „prebrojte nas na spavanju“ i doći ćete do tačnog broja. Jer ovde sve zavisi od toga, u koje doba godine biste to prebrojavanje vršili. Naime, leti bi broj sigurno bio bio znatno veći nego u januaru recimo. Tajne nema. Broj izvornih stanovnika sela se smanjio. Ali je na drugoj strani, značajno porastao broj onih koji su Ivanovo izabrali za svoj drugi dom. Iako će vam na prvi put izgledati kao da je „na kraj sveta“, stvarnost je potpuno drugačija. Preko Dunava, selo je na dva kilometra od Ritopeka, a na jedva pet kilometara od Grocke. Veze sa Beogradom i naravno Pančevom su odlične. Stoga su ovaj mir, za velika mesta nezamisliv, mnogi izabrali da bude mesto njihovog odmora, a za mnoge penzionere iz Beograda na primer, Ivanovo je postalo i dom. E sada, koliko je tu „pravih“ stanovnika sela – od volje vam.

Uglavnom, Ivanovo je od vajkada poznato po mnogo čemu. Nekada se najviše pominje po svom nesvakidašnjem nacionalnom sastavu. Ovde naime, složićemo se ne baš karakteristično, žive Bugari. Ali i Mađari, Makedonci, Rumuni, Srbi… Ko god da zafali, to više ne bi bilo Ivanovo kakvog ga znamo i kakvo treba da bude. Uostalom, ovde su sve table na institucijama i zgradama ispisane na tri jezika: srpskom, mađarskom i palćenskom, ( jeziku banatskih Bugara, koji su za razliku od većine svojih sunarodnika, katoličke vere). Svakog 21. februara u ovdašnjem Domu kulture, obeležava se međunarodni dan maternjeg jezika. Kažu nam da se recituje i peva na više od deset jezika, među kojima su i grčki, cincarski, jevrejski…

Uz to, pažnju privlači činjenica da Ivanovo ima sasvim osoben geografski položaj. Sa svih strana, okruženo je vodom. Spomenik prirode Ivanovačka ada, Dunav, Nadela, Ponjavica… Sve to u prirodnom ambijentu kojeg nema na daleko. Kako neko reče: Ne treba previše pričati, tržište je najbolji pokazatelj stanja na terenu. E pa raspitajte se za cenu kuća i vikendica u Ivanovu. U poslednje vreme, sve su nekoliko puta skuplje nego ranije. A to svakako, nije bez razloga. I nije… U neposrednoj blizini dva velika grada, a usred netaknute prirode, selo ima osnovnu školu iz 1888 godine, ambulantu sa apotekom, poštu, sjajan Dom kulture, sređene puteve… Inače, Ivanovo je osnovano 1868. godine kada je odobreno koloniziranje oko 200 bugarskih – palćenskih i desetak nemačkih porodica. Važi kao izrazito živopisno. Muzičari, fotografi, umetnici svih vrsta, ovde više nego rado dolaze. Najpoznatije manifestacije su: Međunarodni festival harmonike „Zlatna dirka Vojvodine“ i Foto-safari, na kojem već 15 godina fotografi obilaze selo i okolinu i prave nestvarne foto zapise. Tu su naravno i avgustovski “Ribarski dani i noći”. Na sve to, valja dodati vožnju biciklima, brojne drvorede, plovidbu Dunavom. I sve je to Ivanovo. Selo kojeg valja videti.