Infrastruktura – KORAK PO KORAK
Nema te vizije koja može da se ostvari preko noći. Inđija kao moderan grad, u svemu upodobljen vremenu u kojem živimo, jeste cilj koji podrazumeva i adekvatnu infrastrukturnu podršku, na kojoj se neprestano radi
Činjenica je da Inđija poseduje dve potpuno funkcionalne, komunalno opremljene radne zone, koje pri tom imaju izuzetan geografsko-saobraćajni položaj. Blizina Beograda (koji je odavde na četrdesetak kilometara) i Novog Sada (na nepunih35 kilometara), aerodroma, glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji (Koridor 10, auto-put, magistralni i regionalni put, železnica koja vodi ka najfrekventnijim pravcima, blizina reke Dunav) postavljaju Inđiju u sam vrh ponude u Srbiji u smislu potencijala i atraktivnosti za investiranje. Uz to ne treba zaboraviti da je severoistočna radna zona u Inđiji, najmodernija i naopremljenija površina te namene ne samo u Srbiji već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Uzimajući sve ovo u obzir, i sam grad je u poslednjih desetak godina doživeo veliki preobražaj. A ovo opet, otvara pitanje: Koje su granice infrastrukturnih kapaciteta, kada je Inđija u pitanju?
Opštinski čelnici i ljudi od struke ističu da kada je u pitanju struja, nema nikakvih limita. Elektro-struktura je takva da bi grad mogao imati i duplo više stanovnika nego danas, pa bi opet sve normalno funkcionisalo. Kada govorimo o putnoj infrastrukturi, stvari stoje izvanredno, ako ne računamo jedan davnašnji san koji čeka svoj trenutak. U pitanju je dakako obilaznica. Ogroman broj putničkih i teretnih vozila, što zbog objektivne potrebe, što zbog želje da izbegne auto-put, prolazi duž čitavog naselja, koje je već samo po sebi dovoljno frekventno. Na operativnost onih koji u Inđiji privređuju, te na kvalitet svakodnevnog života onih koji ovde i žive, izmeštanje tranzitnog saobraćaja imalo bi kapitalan značaj. Konačno, kada je u pitanju vodovod, jasno je da ovde predstoji još mnogo napora.
Širenje industrijske zone i intenzivna stanogradnja, kada je kapacitet vodosnabdevanja u pitanju, bili bi infrastrukturni problem za svaku sredinu. Rešenje je u regionalnom vodovodu, koji bi omogućio i snabdevanje iz drugih resursa. Svi ovi segmenti (struja, putna mreža, vodovod i kanalizacija) neophodni su da bi Inđija mogla da se razvije u pravi moderan grad, kao viziji ka kojoj sve vodi. Sa stopom nezaposlenosti koja je najmanja u zemlji, ovo je sredina koja privlači sve veći broj radnika, stručnjaka i što je još važnije, mladih porodica. O ovom fenomenu, na drugom mestu već smo pisali.
A na ovom mestu, važan je još jedan segment. Infrastrukturni razvoj nije vezan samo za grad već i za njegovo zaleđe. Svaka ulica u svakoj mesnoj zajednici Opštine Inđija je asfaltirana. Bez obzira na veličinu sela i to da li govorimo o Beški ili Slankamenačkim Vinogradima, do svake kuće vodi asfalt. Svugde je urađen vodovod, rešava se problem kanalizacije, koja je svugde infrastrukturni problem „broj jedan“.
U konačnom zbiru, stvari su jasne. Inđija je spremna da ostvari svoje snove.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Inđija.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
