Golubinci – Slatki šmek Bečke škole
Svi bi ih jeli, al’ malo ko je kadar da ih napravi. Nikola Gašparović tako dobro pravi torte i kolače da ga sve od Pešte pa do Srema zovu – maestro. Sad je u svojim Golubincima, spreman da sopstveni nadimak u svakom trenutku stavi na crtu, otvorio i poslastičarnicu
Nikola Gašparović iz Golubinaca, kvalifikovani poslastičar poznat širom Srema, a bogme i među brojnim Beograđanima kao maestro Nikola, dobio je nadimak upravo zbog svoje veštine. Decenijama je pravio kolače i torte u porodičnoj kući, a sada to čini u objektu u Maradičkoj 39, u savremeno uređenoj i opremljenoj radionici i poslastičarnici kojoj je dao ime, pogađate, „Maestro Nikola“. Evo kako je momčić iz sremskog sela Golubinci, sela iroša i bećara, iz kuće u kojoj se pristojno živelo na gruntu, otišao na poslastičarski zanat u Beograd i postao maestro za slatkiše…
„Imao sam 10 godina kada sam se prvi put sreo sa poslastičarskim poslom, jer sam sa komšinicom išao kod njenih rođaka, u poslastičarnicu „Petrović“ u Beogradu. Kada je 1967. godine trebalo da odaberem zanat koji ću učiti, nisam se dvoumio. Ljubav, a valjda i talenat za spravljanje slatkiša, nasledio 
sam od majke i bake. Zato sam se upisao u ondašnju Školu učenika u privredi u Beogradu, ugostiteljski smer, i počeo da učim poslastičarski zanat. Praksu sam obavljao upravo u pomenutoj poslastičarnici, koja me je inspirisala za budući rad“ – priča maestro
Nikola. U vreme kada je on završio zanat, u selima Srema, pa i širom staropazovačke opštine, postojala je tek poneka, mala, orijentalna poslastičarska radnja, objašnjava nam domaćin, dok istovremeno dobijamo i kratku lekciju o tome da se poslastičarstvo deli na orijentalno, hotelsko i evropsko.
Nikola je 1975. godine u Golubincima otvorio poslastičarnicu koja je bila mesto okupljanja mladih. Biznis ipak nije imao veći zamah, pa se, krajem sedamdesetih, obreo na Korčuli i tamo otvorio gril-restoran u kojem je, brojnim turistima u sezoni, nudio i ono što je najviše voleo da pravi: torte i kolače. Taj posao je dobro išao do 1990. godine, sve do rata i raspada Jugoslavije. Onda se Nikola Gašparović ponovo našao na prekretnici i Imao sam 10 godina kada sam se prvi put sreo sa poslastičarskim poslom, jer sam sa komšinicom išao kod njenih rođaka, u poslastičarnicu „Petrović“ u Beograduodlučio da u svom domu, u Golubincima, počne da pravi torte i kolače naveliko. Uskoro su po Sremu, ali i po Beogradu, počele da se šire informacije o ukusnim poslasticama iz radionice Nikole Gašparovića. Pored njega, u proizvodnju torti i kolača najpre su se uključile majka Anica i supruga Sofija, a onda je zaposlio i dvoje prijatelja. Potražnja je ubrzo postala tolika da je Nikola počeo razmišljati šta i kako dalje. Rešenje je bilo logično. U posao su se uključila i deca, kćerka Jadranka i sin Vladimir, pa je poslastičarstvo postalo porodični biznis Gašparovića.
U njihovoj radionici sve se radi na starinski način. Namirnice se termički obrađuju, nema veštačkih boja, konzervansa ili aditiva, a koristi se isključivo holandska čokolada…
„Ovo je evropsko poslastičarstvo i moj rad bazira se na bečkom stilu, iako u novije vreme ubacujemo i nove vrste poslastica, kao što su čizkejk, tiramisu, i slično“ – objašnjava maestro.
Počeo je s orasnicama, a danas asortiman njegove poslastičarnice čini preko stotinu vrsta slatkiša. Ovde se pravi 60 vrsta torti (rođendanskih i svadbenih), isto toliko vrsta kolača, a pored minjon programa i raznih sitnih kolača, ne zanemaruju se ni stare srpske poslastice. Kreativan, kakav jeste, Nikola voli da unosi novine u svoj posao, pa je tako, budući da dobro poznaje tehnologiju rada, izmislio nekoliko poslastica: tartuf, pompadur i dolčeza samo su neke od njih.
Golubinački maestro uz mnoge kolače servira i istiorijat njihovog nastanka ili kakvu ljubavnu storiju, kao što je ona o zabranjenoj ljubavi Ciganina violiniste i francuske princeze, koja je bila inspiracija za kolač rigo janči. Tu izuzetnu poslasticu možete degustirati u Budimpešti i Sent Andreji, ali i u Golubincima. Za nacionalne i internacionalne poslastice maestro Nikola okitio se i priznanjima na Novosadskom sajmu 2010. godine, odakle je doneo Plaketu za visoki kvalitet poslastičarskih proizvoda, Zlatnu medalju za etno-program kolača, i diplome za programe Exkluziv i Minjon.
Pre nekoliko godina Nikola Gašparović odlučio je da proširi posao, pa je delom sopstvenim sredstvima, a delom zahvaljujući kreditu iz Fonda za razvoj Srbije, kupio komšijski plac i sagradio objekat od 150 kvadratnih metara. U njemu se nalazi savremena poslastičarnica s letnjom baštom koju još doteruje i oprema, a u njoj nudi svoj bogati asortiman torti i kolača, baš kao i sladoled koji ne zaostaje za najboljim italijanskim poslasticama. Tu su i kafa i proizvodi od kafe, limunada, sokovi i čak 32 vrste čaja. A sve prirodno…
Maestro redovno posećuje sajmove u Riminiju. Bio je u Beču, a voleo bi da obiđe Istambul i upozna orijentalno poslastičarstvo, koje ima dugu tradiciju. U međuvremenu, sprema se za aprilski sajam u Parizu, odakle će doneti nove ideje. Vojvodina ima ono najvažnije za dobar kolač: brašno, šećer i jaja, a ostalo čovek treba da osmisli i dodaO penziji ne razmišlja. Ima mnogo planova i ideja, a najvažnija među njima jeste da otvori etno-poslastičarnicu u Zemunu, kako bi bio što bliže svojim beogradskim kupcima, ne bi li opstala ova proizvodnja koju kriza, ipak, ugrožava… Nada se da će to uspeti do kraja godine. Ipak, najviše bi voleo da što više mladih zainteresuje za poslastičarstvo. Da im prenese svoju ljubav, znanje i iskustvo.
„Vojvodina je naša žitnica. Ima ono najvažnije za dobar kolač: brašno, šećer i jaja, a ostalo čovek treba da osmisli i doda. Voleo bih da naša Stara Pazova dobije u srednjoškolskom centru poslastičarski smer. Đaci bi praksu mogli obavljati kod mene, kod Stamenskih, u Mlinpeku…“, kaže Maestro koji i sada na praksi ima mlade ljude, koje su mu poslali iz čuvenog hotela Metropol u Beogradu.
Još uvek iskreno zaljubljen u svoj posao, maestro Nikola ima velike planove za budućnost, dok sa svojih šest pomoćnika svakodnevno izrađuje i na kućni prag dostavlja najraznovrsnije poslastice. Moderno urađen veb-sajt od velike je koristi, pogotovo onima koji još nisu otkrili ovo gastronomsko sveto mesto usred Golubinaca.
