Dodole
Nije ovo sad prvi put da je zdravo vrućina i da je velika suša. Nismo mi to sad izmislili i nismo ni prvi što tu muku muče. E, al kadgod nije bilo ni vekera u svakoj kući, a ne da su ljudi imali i radijo i televizor i kompjuter i novine i cvikere da to sve vide. Ondak, kadgod niko nije plašio narod da će sutra biti zdravo vrućina i da sija crveni alarm.
Jedini alarm u to doba bila su zvona s crkvenog tornja, ako se, naopako, digod upali štogod, pa da narod ide da pomaže u nevolji. Kad je leto, bilo je vrućina, zimi je bilo ladno i šlus. Kako Bog zapoveda, tako se narod i vlado.
Bilo je i onomad da Gospod zaboravi na nas, pa bude da nema kiše ni od želje, da makar malko prašinu ubije. Padne i voda u bunaru za pet-šest redi cigalja. Krene žeđ i u avliji i napolju, na njivi. Krenu ondak i dodole. Idu po selu od kuće do kuće i pevadu pesme, da pada kiša.
Ima sad svakojaki stručnjaka koji bolje znadu di nas bole i kako nam je, neg što mi sami znamo. Tako i o dodolama pišu da su bile te vake ne onake… Ode kod nas najvećma su išli oni malko špricovani i garaviji, po nji nekolko. Nije ode nikad bilo hrasta, pa nisu dodole nosile hrastove grančice, ko simbol gromovnika. Izeš ga, grmilo je ode i bez hrastovine. Najviše smo imali apte – zove. I ako kogod i pokrja koju granu od zove, niko se baš zdravo nije ni srdio. I tako je svet divanio da noćom ispod zove vile kolo vode i igraju. Nakidaju dodole lišća od zove i s njim pokriju glavnu dodolu, ne moš je poznati. Bude ko pravi džbun, samo što ima noge, po nogama moš viditi od koji je i da l je muško il su podmetli nekog bećara, da nas privare. Ondak oni što nisu pod lišćom opašu oko sebe džak il onu kesu što je nose kad idu da korinđaju i ajd redom po selu. Krenu od kuće do kuće, pa ko je rad da mu rodi i ko ne mari da ih primi u avliju, one uđu i oma s kapije počnu da pevadu. Jedna dodola vodi pesme a svi posle, za njom, pevaju refren oj dodo, oj dodole. I ondak idu sve bliže bunaru, zna glavna dodola šta je čeka. Znaju i druge dodole šta i nji čeka, al posle.
Kad otpevaju pesmu, ondak domaćin, il kogod od ukućana, polije glavnu dodolu, da i njive tako pokisnu ko i ona. Bude tu i smeja i cirkusiranja, al bar jedan kabo vode se potroši. Kad je gazda malko veći uncut, zavati on i koju dodolu bez lišća, kobojagi slučajno. Al niko se ne srdi, časkom se to osuši na takoj žegi. Kad sve to obave, ondak reduše dodolama daju svašta, da iz avlije ne odu prazni ruku i da ih nagrade za trud i dobru volju što i one volu da bude kiše.
Divani mi moj braćela Sava iz Kovilja neki dan i jada mi se kako je zdravo velika suša i kako ni očina biti neće. Zna moj braćela i što je to tako. Koviljčani su bliže Gardinovcima neg mi, pa zato i znaju. Kaže meni moj braćela da to što kiše nema da je to zato što je bilo malko cirkusa u Gardinovci. Ne zna se tačno kad je to bilo, mora da je za neke sušne godine, al sad ti znaj koje, kad ih je bilo makar kolko. Išle dodole i te godine, išle i u Gardinovci. E, al jedan Gardinovčan se latio dodole i ne odustaje. Šta ga je tu privuklo i šta je izvirivalo ispod lišća od zove, ne zna moj braćela. Ne znam ni ja, kad nije umo da mi kaže. Šta god da je, mora da je bilo i jedro i mokro i golišavo, da se brzo suši, a i zdravo je bilo blizu. I latio se taj Gardinovčan, zna moj braćela i koji je i čiji je. I, šta misliš, nije odusto dok nije opkoračijo dodolu. Otac ih njin gardinovački, mora da su preko Dunava čuli bećerac s preke strane: „Oj Bačkuljo, ti prozor zamrači, doće Sremac da te opkorači“. Kanda da se ovom rimovalo i: „Oj dodolo, ti malko zažmuri, barciki se kanda malko žuri“.
Tako je i bilo, kaže moj braćela. Nigdi to baš nije ni pisalo nit je dobovano po selu da se to i to ne sme raditi. Naišlo tako i šta sad, nit se kogod branio, nit otimo, nit je grebo što je ovaj dodolu vrebo.
Tek posle je naišla kubura i da se plati. Nije plajaš dono prizdanicu za porez za odvodnjavanje usred ovake suše, već je to ona taksa od onomad. Kaže meni moj braćela Sava da je suša čerez otog što je onaj Gardinovčan dodolu opaso. Mož biti, ja verujem braćeli. Možda je taj mislio da malko pogura pa da pre kiša dođe. Šta god da je, dangubio nije.
