Ima da nas ima
Odavno već putujem po Vojvodini i redovno nešto pribeležim. Jedno sam iz iskustva naučio. Gde god odeš, pa naiđeš na domaćina voljnog da ti pripoveda…
Odavno već putujem po Vojvodini i redovno nešto pribeležim. Jedno sam iz iskustva naučio. Gde god odeš, pa naiđeš na domaćina voljnog da ti pripoveda…
Ne treba da ustaju sukurdovi, kurđeli, navrdede il pradede, da vide šta je i kako je danas. I deda i otac da ustanu, samo bi se češkali ispod šešira il’ šubare…
Postoje muški, ženski i dečiji šeširi. Njih zovemo šeširići. A od kad postoje? E, kažu da postoje odavno. Divane i da su ih nosili i Egipćani i stari Grci, još kadgod. Nosio ih je i naš svet…
Pamtim mu večiti osmeh na licu, ožiljak na čelu, kapu zamašćenog oboda i plavo radno odelo, bez kojeg ga možda nikada i nisam…
Odavno su drugačije kere ode kod nas. I preko u Banatu se mlogo promenilo u vezi njih. U Sremu se još malko drže, al’ sve manje…
Moja baba Mara bila je salašarsko dete. Iako se udala i živela u selu, salaš je u njoj ostao zauvek. Svima nam je to, još zorom, stavljala do znanja…
Kad smo bili manji nego sada i mlađi mnogo, bilo je snega i za izvoz. Naravno da smo u to doba imali pametnija posla i bolju ponudu…
Sad je to već bilo zdravo davno, ostale su samo uspomene, da se prepričavaju u ovo doba, kad se menjaju stara i ova godina što dolazi…
Kultni pisac Selidžer autor je jedne meni krajnje bliske rečenice: „Ono što zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate…
Tišina je nešto što se ne čuje, a opet je svi i slušamo i čujemo. Ona je deljiva, moš je podeliti, al’ ne sa svakim. Deljiva je samo s onim ko se razume u tišinu….