Zmaj s mošorinskog brega
Išli smo jedared Lala iz Mošorina i ja na breg, da mi pokaže di šta ima gore. Divanio je o salašima, di je koji bio i čiji su bili. Onda mi pokaže jedan bunar, zdravo dubok…
Išli smo jedared Lala iz Mošorina i ja na breg, da mi pokaže di šta ima gore. Divanio je o salašima, di je koji bio i čiji su bili. Onda mi pokaže jedan bunar, zdravo dubok…
Ako bi neko naišao na jaje koje je ispalo iz gnezda i razbilo se, govorio bi: „E ovog ni pinter Damjan ne bi sastavio“. Jednostavno, imao je neki čudan dar…
Kritičari, koji po definiciji traže sebi posla i tamo gde ga nema, smislili su odrednicu “zavičajna književnost”. Kao, pišući o atmosferi i likovima…
Takav je bio Mihiz, recimo. Neko kome je zanavek crkvena porta njegovog oca, iriškog prote, ostala pregolema – a Beograd tesan. I zato se valjda uvek…
iće tome tačno 100 godina. Jesen kao ova.Sa oboda baranjskih i slavonskih šuma prnuo bi poneki fazan ili vepar koji bi neoprezno izronio da premeri svoju teritoriju…
U vreme divlje najezde Turaka, koji su, jurišajući ka Beču, za sobom ostavljali spaljenu zemlju; u doba znatno pre doseljavanja naroda koji će naseliti prostor današnje Vojvodine…
A trudili se jesmo. Iako su nas s početka leta 2008. uveravali kako je nemoguće u svakom broju naći ličnost dovoljno zanimljivu i mudru za intervju na osam strana…
Iako su svi racionalni razlozi ovog sveta govorili u prilog tome da upišem pravni fakultet, otišao sam na filozofski. Jednostavno, vuklo me je. I nisam se pokajao….
Setite se vremena u kojem ste, koliko juče, posmatrali svoje bližnje, možda baš upravo svoje roditelje, kako se odnose prema kući, zemlji, hrani, drugim ljudima…
Vajkao se pesnik Miroslav Antić oko toga što ga stalno navlače na taj “zavičajni krevet”. Svi redom.Kada im treba uži krug, onda je iz Mokrina…