PRED VRATIMA
Dođe čovek u situaciju da podvuče crtu i sagleda ono što je do tada znao. Pa uvede sebe u skoro pa neverovatnu situaciju. Recimo onu u kojoj shvatiš da si čitavog života hodao po kući…
Dođe čovek u situaciju da podvuče crtu i sagleda ono što je do tada znao. Pa uvede sebe u skoro pa neverovatnu situaciju. Recimo onu u kojoj shvatiš da si čitavog života hodao po kući…
Što se Vojvođana tiče, prvu lekciju o vremenu dobio sam od svog pradede Đure. Hroničar sela Nadalj, veliki istoričar Lazar Rakić, ostavio je belešku o tome da je lokalni berberin Đura Tucić…
Današnju decu babe vode u zabavne parkove, igraonice, razvoze na treninge… Mene je moja baba Mara vodila u baštu. Uđemo u krompir, pa skupljamo zlatice.
Malo je rečenica na koje se mogu toliko narogušiti kao na onu toliko puta ponovljenu misao da su u Vojvodini „sva sela ista“. Hvala Bogu, za ovih deceniju…
Neki dan sam ulazio u kuću jednog domaćina. Nisam još ni prekoračio trpezarijski prag, kada je poskočio kao dete koje ugleda velikog guštera ispod…
Pre neki dan, dva sata iza ponoći, vraćao sam se iz Banatskog Karađođeva. To mesto ima neverovatnu privilegiju da u njemu živi i radi Milan Martinović…
Odavno već putujem po Vojvodini i redovno nešto pribeležim. Jedno sam iz iskustva naučio. Gde god odeš, pa naiđeš na domaćina voljnog da ti pripoveda…
Pamtim mu večiti osmeh na licu, ožiljak na čelu, kapu zamašćenog oboda i plavo radno odelo, bez kojeg ga možda nikada i nisam…
Moja baba Mara bila je salašarsko dete. Iako se udala i živela u selu, salaš je u njoj ostao zauvek. Svima nam je to, još zorom, stavljala do znanja…
Kultni pisac Selidžer autor je jedne meni krajnje bliske rečenice: „Ono što zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate…