BARNUM I BEJLI
Tog juna 1900. godine, u kojoj se Novi Sad opraštao od jednog veka da bi ušao u drugi, koji će mu potpuno izmeniti lik i mladićki karakter, u gradu se osećalo nestrpljenje. Čak i odrasli ljudi ponašali su se poput dece koja treba da se suoče s nečim velikim i drugačijim, svakako nepoznatim. Nečim što će, sasvim izvesno, zauvek postati deo njihovog sećanja. U časovima popodnevnog, inače savršenog mira, kao da se mogao čuti tihi žagor što se valja ulicama.
I onda je došao taj dan. Velika senzacija, američki cirkus „Barnum i Bejli“, na svojoj svetskoj turneji došao je u Novi Sad. Osim magije cirkusa, Amerikanci su sa sobom doneli i nešto što je opčinjavalo čak i one koji su ovu vrstu zabave smatrali delom nečastivog. Stigli su s mnoštvom vagona. Dugačka železnička kompozicija, u pet sati ujutro, dovezla je stotine umetnika, ogromnu menažeriju, nekoliko stotina konja i desetak slonova koji su pomagali u postavljanju velike, centralne šatre. Oko nje je bilo postavljeno još nekoliko manjih, u kojima su se našla „svetska čuda“: žene s brkovima i bradom, čovek koji je čelične lance kidao kao dete krofnu, tele s osam nogu i dve glave, ljudi od gume…
U velikoj šatri program je izvođen na četiri arene u isti mah. Posetioci nisu znali šta pre da gledaju. Cirkus se zadržao samo jedan dan, i za to vreme izvedene su tri predstave. Prva u 14, a poslednja u 19 časova. Posebnu draž svemu ovome dala je tada ne baš uobičajena pojava da nekom događaju, osim Novosađana, prisustvuje na stotine ljudi iz svih delova Vojvodine. Dugo nakon poslednje predstave, do kasno u noć, gradske ulice bile su prepune onih što su komentarisali čudo kom su upravo svedočili. Na Hanski plac, na kom je kasnije podignuta zgrada Matice srpske, oduvek su dolazili cirkusi s dresiranim konjima, jahačima i mađioničarima. Ali ovako nešto, kao tog junskog dana, nikad pre nije viđeno. Te 1900. godine kruna je postala jedinstvena valuta na teritoriji čitave Austrougarske monarhije. Dogodilo se još bezbroj toga velikog i značajnog. Ipak, u dušama hiljada Novosađana bilo je mesta samo za jedan događaj.
Danas Novi Sad ima desetak većih i gotovo pa neznani broj manjih manifestacija. Broj manifestacionih dana veći je od broja dana u godini. A zapravo, sve je počelo pre više od jednog veka s „Barnumom i Bejlijem“. Ne treba mnogo mašte da dozovemo prizor u kom su stariji od naših dedova, u jednoj večeri, pod jednom šatrom gledali program koji se istovremeno odvijao na četiri arene. U sebi su tada zamerili Bogu što nam je dao samo po dva oka i uha.
Razmislite o ovome kad sledeći put odete na Egzit! Biće vam još lepše. Oko srca sigurno.
Zapravo, u Novom Sadu uvek imate tu privilegiju da šta god da radite i čemu god da prisustvujete ‒ uvek ste deo nečeg višeg i starijeg od vas. To je privilegija samo najvećih.
Projekat: „Sentimentalne priče o Novom Sadu“
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
