Solidarnost – Dok je nama nas
„Prevodilačko srce“ nekome će sigurno spasti život. Svima ostalima – vratiće veru u njega. U dobrotu i humanost, koje tako često zapostavljamo
“Prevodilačko srce” je ime grupe na Fejsbuku na kojoj su okupljeni prevodioci koji besplatno, volonterski, dobrovoljno, pokrenuti sopstvenim entuzijazmom – prevode medicinsku dokumentaciju za potrebe lečenja u inostranstvu i/ili za nastavak lečenja u Srbiji. Upravo oni mogu nekome da spasu život ili, u najmanju ruku, pomognu tokom lečenja. Profesorica italijanskog jezika i književnosti i sudski prevodilac za italijanski i portugalski jezik, Olgica Andrić, pokrenula je ovu humanu inicijativu.
– Kada sam počela da se bavim prevođenjem, pre nekoliko godina, dešavalo se da ljudi dođu do mog broja telefona jer im treba sudski prevodilac, ali pored prevoda svih vrsta dokumenata, davali bi mi i zahteve za prevode medicinske dokumentacije, uglavnom za potrebe lečenja dece u inostranstvu. Takve prevode nikada nikom nisam naplatila, jer mi je bilo jasno koliki je to problem i smatrala sam da nije ljudski koristiti tuđu nesreću. Ljudi su u takvim situacijama najranjiviji. Smatrala sam da treba biti čovek i pomoći tim ljudima, bez nadoknade. Prevod medicinske dokumentacije jedan je od koraka ka nekoj stranoj ustanovi gde je moguće obaviti lečenje, a porodice pacijenata često same kontaktiraju te ustanove. Nisam sigurna da ih naš zdravstveni sistem u tome podržava. Sami preuzmu na sebe postupak, prevedu dokumentaciju i šalju na klinike za koje čuju da leče slične slučajeve i čekaju odgovor – kaže Olgica.
Kako kaže, prevodilačke agencije ovakve prevode mogu naplatiti i do 20 evra po strani, a ujednačeni cenovnik ne postoji. Upravo zbog toga, svoju ideju podelila je sa još nekoliko koleginica koje su se, poput nje, bavile prevođenjem na italijanski jezik. Naišla je na pozitivne reakcije i podršku, te tako počela da širi mrežu saradnika i saradnica. Baza prevodilaca pod imenom „Prevodilačko srce“ nastala je početkom 2014. godine, a za sada broji oko 300 prevodilaca, od kojih stotinu aktivno prevode medicinsku dokumentaciju, najčešće na nemački, italijanski i engleski jezik, zatim na ruski, ređe na francuski, a bilo je zahteva i za prevode na španski i turski jezik.
– Naša mreža se proširila i na Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju, odakle dolaze neki od naših saradnika. Mi smo u potpunosti neprofitna grupa i prevodimo u slobodno vreme, pored toga što većina nas radi po dva ili tri posla. Otud uvek molimo za razumevanje kada su u pitanju rokovi. Važno je da istaknemo još jednu stavku, a to je – sažimanje dokumentacije. Jer, kad neko ide kod lekara, uglavnom nosi hrpu papira, a mi u suštini radimo nešto što bi trebalo da rade nadležne institucije (koje bi trebalo da šalju pacijante na lečenje uz prevedenu dokumentaciju što bi preveli zaposleni prevodioci). U tom slučaju, pretpostavljamo da bi lekar koji vodi slučaj uradio rezime istorije bolesti i sažeo sve ono relevantno što će nekome u inostranstvu koristiti. Nama se dešavalo da dobijemo i po četrdeset strana dokumentacije za prevod. Molimo pacijente da pitaju doktore šta je od svega toga u stvari bitno, kako bismo sveli dokumentaciju na razuman broj strana, brže uradili prevod i, što je najbitnije – učinili ga jasnijim i razumljivijim onome ko će ga čitati – napominje Olgica.
U protekle dve godine stizali su zahtevi za prevod najrazličitijih medicinskih dokumenata. Kako Olgica navodi, prioritet su uvek deca, a ne pravi se nikakva razlika među ljudima po pitanju pola, godina, socijalnog statusa, veroispovesti ili nacionalne pripadnosti. Sve ovo prevodilački posao čini prilično teškim i zahtevnim, jer bez obzira na profesionalnost prevodilaca, prevođenjem se stiče uvid u nečiju životnu priču, ispunjenu borbom za ozdravljenje. S druge strane, prevođenje svake stručne materije, a naročito medicinske, nosi veliku odgovornost i veliki je profesionalni izazov.
– Završila sam Srednju medicinsku školu, pa mi neki termini nisu potpuna nepoznanica. Takođe, u medicini je mahom terminologija preuzeta iz latinskog jezika, a meni je sve to blisko, jer sam studirala italijanski kao prvi, a portugalski kao drugi jezik – oba proistekla iz latinskog. S druge strane, ako neko želi da prevodi ovako nešto, trudiće se da se usavršava. Dobrovoljno nam se javljaju i lekari, s kojima se konsultujemo, a imamo pomoć i od stranih prevodilaca, koji nekada prekontrolišu prevode. Svima nama je to prilika za dalje učenje i usavršavanje – objašnjava Olgica.
Prevodioci koji žele da se priključe ovoj grupi i podrže ovu ideju mogu to učiniti preko Fejsbuk stranice „Prevodilačko srce“, na kojoj se nalazi i formular koji je potrebno popuniti. Svi ostali koji na neki način požele da pomognu, mogu se javiti na mejl prevodilacko.srce@gmail.com.
Važno je napomenuti da je medicinsku dokumentaciju potrebno slati isključivo na mejl prevodilacko.srce@gmail.com – ne preporučuje kontakt sa prevodiocima preko Fejsbuka ili telefonom. Koordinatori grupe čitaju svaki upit koji stigne na mejl, a potom se pobrinu da što pre pronađu slobodne prevodioce za željeni jezik. U mejlu je važno navesti na koji jezik se prevodi dokumentacija, da li postoji okvirni rok za prevod i da li je potrebna overa. Dokumente je potrebno skenirati i poslati kao prilog mejlu. S obzirom na ažurnost i dobru međusobnu saradnju prevodilaca, odgovor stiže u kratkom roku.
