Surduk – SAMO PRAVO, PA POLAKO
Malo je opština koje su toliko učinile za ravnomeran razvoj svakog mesta, kao što je to uradila Stara Pazova. U manjim mestima poput Surduka, to se posebno vidi
Surduk je reč turskog porekla i označava „provaliju“. Malo je sela koja u tolikoj meri odgovaraju svom imenu, koliko naš, podunavski Surduk. Na njegovu sreću, ime je ostalo ali se mnogo toga drugog promenilo. Selo je oduvek bilo „drumsko“. Nastalo je u Dunavskoj ulici, na mestu na kojem je nekada bila lesna dolina koja se spuštala prema Dunavu. Tri poprečne ulice, koje se ukrštaju s glavnom. Može li jednostavnije? Modernu sudbinu sela odredila je činjenica da se, naročito poslednjih godina, sve karte tako poklapaju, da u ovoj igri Surduk naprosto ne može izgubiti. Sve hodeći niz reku, u pravcu od Novog Sada, najpre stižete u Stari Slankamen, pa ovamo. Onda produžavate za Belegiš i Banovce. Do Beograda imate četrdesetak kilometara.
Manje od sat vremena vožnje treba vam do Novog Sada a ni pola sata do opštinskog središta Stare Pazove. Tu su vam i aerodrom i autoput. Dok stojite u centru Surduka, nalazite se u epicentru svega. A opet usred poludivlje prirode koja fascinira. O tome koliki sklad prirode i čoveka na ovom mestu vlada, govori činjenica da okolina Surduka danas ima preko 400 vikendica. Uz njih naravno, odmah idu i prateći sadržaji. Prodavnice, restorani, turistički i rekreativni sadržaji. Sve zajedno em oplemenjuje izgled mesta, em donosi ljude i novac. Vreme kada se živelo od Dunava i teškog ratarenja, odavno je deo prošlosti. Iz mesta se sve manje odlazi u pravcu velikih gradova, a sve više iz njih dolazi ovamo.
Centar sela danas izgleda besprekorno. Radilo se na školi, sportskoj hali, asfaltiranju puteva. Bez lažne skromnosti ali malo je opština koje se poput Stare Pazove mogu pohvaliti da su toliko uradile za ravnomeran razvoj svakog mesta. Uostalom popis stanovništva pokazuje da ovde ne postoji uobičajen trend u kojem se jedan dominantan centar razvija na račun ostalih. Nova Pazova, Vojka, Golubinci, Belegiš, Banovci, Surduk, pa čak i Krnješevci preko kojih opština izlazi na autoput prema Šimanovcima, danas imaju infrastrukturu ravnu gradskoj. I gde god da odete, niko se ne oseća zakinut. U današnje vreme to je ravno podvigu.
Uostalom to je najbolje proveriti tamo gde se sve ove okolnosti itekako mere. Na tržištu nekretnina dogodilo se nešto što ni samim meštanima nije jasno. Više nikoga ne iznenađuje oglas da se recimo kuća u Surduku prodaje za 120.000 evra! I kupaca uvek ima. A kako i ne bi kada vam ovde treba desetak minuta da obavite ono što bi u gradu trajalo satima. U centru sela locirani su svi objekti javnih službi: osnovna škola koja je područna osnovnoj školi u Belegišu, hram prenosa moštiju Svetog Oca Nikolaja koji je stariji od dva veka, stadion FК „Borac“, zdravstvena ambulanta, predškolska ustanova i obdanište, nekoliko prodavnica, pošta. U mestu rade vinarija „Milanović“, konjički klub „Koversano“ koji od 1993. organizuje seosku „Fijakerijadu“ i udruženje žena „Jefimija“.
Posebna priča je bazenski kompleks „Horizont“. A isto tako za nekoliko minuta lagane šetnje, stižete na samu obalu Dunava koja je lako prepoznatljiva po svojim pod oštrim uglom odsečenim zaravnima, koje izgledaju kao da se obrušavaju na reku. Inače, ovi lesni odseci svoju najveću visinu od preko 50 metara, dostižu baš kod Surduka. Dunavski lesni odsek je 2000. godine proglašen za područje od međunarodnog značaja za ptice, jer predstavlja značajno gnezdilište za bregunice, pčelarice, vetruške i kukumavke. Surduk nema uređenu plažu, ali u blizini, na brdu iznad, nalazi se spomenik NOB-u (Svetionik), koji predstavlja jednu vrstu nepokretnog kulturnog dobra. Svetionik je pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulture Sremska Mitrovica i delo je vajara Jovana Soldatovića.
Naravno, velika pogodnost je i dobar komšiluk. Dobrim putem iz Surduka, treba vam pet kilometara do Belegiša i još toliko do Starih Banovcima. S obzirom da ovi drugi već imaju ponudu robe i usluga u nivou kakvog manjeg grada, onda je jasno da vam je sve to lako dostupno i iz samog Surduka. Ispostavlja se nekako da se tolika uslovljenost geografskim karakteristikama mesta pokazala dobrom. S obzirom da mora da se razvija „duž puta“, nikada nije moglo da ide u širinu i bude veće 1.500 stanovnika. Tako je Surduk uvek zadržao svoju formu ali i mentalitet i onu pravu, kako ovde uživaju da kažu, pravu sremačku atmosferu. Sve vam je na dohvat ruke. A opet, ako želite da živite u opuštenom ritmu, na način na koji se to nekada radilo – izvolite! Od volje vam. Surduk vam pruža priliku da odaberete život po svojoj meri.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
