Istorijski portret – OVDE SE ODUVEK „PAZILO“
Govoreći o njenom nesvakidašnje brzom transformisanju u modernu i ekonomski snažnu urbanu sredinu, često zaboravljamo da zavirimo u prošlost Stare Pazove. A zapravo već se tamo, dalo sve naslutiti
O Staroj Pazovi obično govorimo fascnirani njenim ekonomskim i urbanim razvojem. I tek odjednom primetimo da zapravo svi preskaču ono što se u nedostatku ovako moćnih argumenata kakve ima Pazova, u drugim mestima stavlja u prvi plan. Na primer, znamo li kako je poteklo njeno ime? Šta znamo o njenoj istoriji? Ispada nekako da je Stara Pazova skočila na lestvicu u kojoj se govori o industrijskim zonama, investicijama, infrastrukturi … a da smo usput zaboravili da je ovo ipak jedno pre svega pitomo mesto, mirnih, jednostavnih i kulturnih ljudi. Pa hajde onda da ispravimo „nepravdu“ i malo zaronimo u prošlost, jer ovde se samo o budućnosti govori. Dakle, što se tiče porekla imena Pazova nema pouzdane i bezuslovne teorije. Možda najbliže realnom prosuđivanju izgleda pretpostavka da je ovo bilo graničarsko naselje. A na granici uvek moraš „paziti“, u smislu „stražariti“. Naselje se pominje još u 15. veku ali su ga starosedeoci zbog problema sa visokim vodama napustili.
Nailazilo je doba stalnih migracija. Istoričari kažu da je od formiranja Hrvatsko-slavonske vojne granice 1750. godine, Pazova postala graničarsko mesto. Ovaj mešoviti vojničko-zemljoradnički status, znčio je recimo da se kapetan vojske stara o ekonomiji i obrazovanju meštana. Stanovnici te prvobitne „Pazuhe“ su bili poreklom iz Like, i prvih 20 godina u njemu su bili isključivo Srbi. A onda je došlo do masovne kolonizacije Slovaka iz Zvolenske, Turčjanske i Liptovske oblasti. Doseljavanje nije bilo jednovremeno. Crkvene knjige beleže da je 1784. u mestu živelo 1.348 Slovaka i 426 Srba. Zna se i to da sadašnji naziv Stara Pazova datira od 1792. godine.
Lokalna vlast organizovala je ušorenu izgradnju mesta. Kuće panonskog tipa bile su od naboja. Kuće su bile niske, sa malim prozorima i samo dva ili tri odelenja. Veliki prelom dogodio se polovinom 19. veka, kada su počele da se grade kuće od cigala, a krov umesto trskom, pokriva crepom. U Staroj Pazovi je tada radilo pet ciglana. Pod je bio od dobro nabijene zemlje pa se jednom nedeljno mazao tečnom glinom. Kasnije se prešlo na podove od dasaka. Voda se pila iz kopanih bunara, da bi vremenom bunari bili u svakom dvorištu. Tek 1934. Stara Pazova je počela vodom da se snabdeva iz arterskih bunara sa većih dubina. Glavne ulice, tek krajem veka dobile su tursku kaldrmu, makadam. Ostale su od ranog proleća do kasne jeseni bile okupane prašinom. Nazivi ulica nastajali su spontano. Pa smo tako imali „Srpski kraj“. Dolaskom Slovaka bilo je i sve više ulica: Selenski šor, Krivi šor, Dlhi šor, Kurta šor.
Od 1895. godine iz parnog mlina Stara Pazova snabdevala se strujom i postala osvetljena pre mnogih drugih gradova. Do Drugog svetskog rata gajila se i konoplja a u Staroj Pazovi je bilo pet uljara. Razvojem poljoprivrede, razvijali su se i zanati: opančari, šeširdžije, ćurčije, kolari, kovači, sarači. Još u pretprošlom veku bila je čuvena pazovačka stočna i žitna pijaca. Od značajnijih građevina koje i danas obeležavaju mesto, beležimo zgradu hotela i banke kojuje početkom prošlog veka podigao Nikola Petrović, jedan od najbogatijih veleposednika. Građenje sadašnje pravoslavne crkve započeto je 1827. Godine, nedaleko od prve crkve okojoj nema sačuvanih podataka. Crkva je posvećena Svetom proroku Iliji. Paroh je od 1896. Godine bio Simeon Aranicki, koji je prikupljao građu o nastajanju mesta i napisao knjigu o Pravoslavnoj srpskoj parohiji u Staroj Pazovi.
Zgrada Slovačke evagelističke crkve potiče iz 1788. godine, a takođe je podignuta na mestu prethodne porušene crkve. Čuven je bio sveštenik Vladimir Hurban koji se borioza osamostaljivanje Slovačke evangelističke crkve. Njegov sin, Vladimir Hurban Vladimirov, jedna je od najznačajnijih ličnosti Stare Pazove. Pisao je dramska dela koja su govorila o doseljavanju Slovaka i vernoprenosila elemente života na selu i raslojavanje u društvu koje je postajalo sve vidljivije.
Po pisanim tragovima Antona Cuvaja u Staroj Pazovi je postojala srpska narodna osnovna škola od 1730. godine. Slovačka narodna osnovna škola osnovana je 177. A prvi učitelj Jan Lisi došao je iz Slovačke. Uopšte, kada pominjemo zaslužna imena ima ih mnogo: Đorđe vitez Glumac, učitelj Jan Blazi, episkop Evgenije Jovanović, sveštenik Stefan Nikolajević, kraljevski kapetan Trifun Vujin, austrijski feldmaršal Đorđe plemeniti Lemajić, književnik i kritičar Kosta Ruvarac, sveštenik i istoričar Dimitrije Ruvarac, doktor hirurgije i akušerstva Aleksandar Nikolajević, doktor medicine i hirurg Nikola Vujić, književnica i glumica Ljudmila Hurban, sveštenik, glumac i reditelj Vladimir Konštantin Hurban,veleposednik Sava Petrović, lingvista, reditelj i pedagog Mihal Filip, fudbaler Kosta Tomašević, slikarka i rediteljka Mira Brtka… Namerno smo nabrali ovoliki, a još uvek nepotpun spisak zaslužnih imena, da bi postalo jasno koliko je bio živ pregalački i misaoni duh ovdašnjeg naroda.
Tek kada ovako osvetlimo nastajanje i razvoj Stare Pazove, postane nam jasno zašto ovo što danas vidimo i čemu se divimo, nije ni malo slučajno.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
