Tradicija – ĐUVEGIJE GDE STE, DA STE!
U čitavoj Srbiji, Vojvodina je region sa najviše sklopljenih brakova. Najviše se razvode Sremci. Brakovi između supružnika različite nacionalnosti najčešći su u Subotici.
Bilo je na ovim panonskim prostorima loših godina. Onih kada se ratovalo i sedlalo konja, a da ne znaš ni sa kim, ni protiv koga vojuješ. Bilo je opet godina u kojima su se izlivale silne vode i plavile sve oko sebe. Pa godina u kojima su se javljale nekakve strašne boleštine. Ali onog što se dogodilo 1895. godine – e tog nikad bilo nije. Čudo pod kapom nebeskom! Sodoma i Gomora. Većeg zla nije se moglo smisliti. Te strašne 1895. godine donet je zakon po kojem se u čitavoj Kraljevini Ugarskoj, pa samim tim i na prostoru današnje Vojvodine – ima građanski venčavati! To znači pred matičarem u opštinskoj kancelariji. Onako kako se venčavalo od kada je sveta i veka – u crkvi – može i ne mora. Sveštenik što je kadio, kadio je. Od sada se ima stati pred državnog matičara.
To je podrazumevalo i da se od sada, mladenci upisuju u državne protokole. Lokalni sveštenici mogli su i dalje venčane, rođene i umrle, da upisuju u svoje ćitabe. Ali nikako pre matičara… Gospode sakloni! Varoški i seoski domaćini počeli su da kukaju kako se dvoje mladih oduvek venčavaju pred Bogom. Sveštenik je njegova produžena ruka. Devojka koja do tada, bez pratnje nekog od starijih ukućana ni na ulicu nije izlazila, odjednom ne daje zavet Bogu, već lokalnom matičaru u činovničkom sakou. I bilo je bogami ozbiljnog tumbanja! Svađe, vike i pretnje, da taj ćata preko puta, može „sutim papirom nosinu svoju ubrisati“. Naša deca će za nas venčana biti tek kad se sledeće subote, pred oltarom jedno drugom zavetuju.
Prošla je i ta strašna 1895! Gazdačka samovolja bila je sve blaža, a i pretnje su vremenom utihnule. Polako je došlo doba kada se pred matičarem stajalo kao da tako oduvek treba. A onda se ćurak obrnuo, pa su samo retki pred oltar uopšte i odlazili. Uostalom, nije li baš Biblija rekla da „svemu dođe svoje vreme“.
A u ovo vreme sadašnje, statistika kaže da Vojvodina u čitavoj Srbiji, prednjači kao region sa najviše sklopljenih brakova (godišnje oko 10.000). Doduše, kod nas ih je najviše i razvedeno! Zanimljivo je i to da statistika opravdava teoriju po kojoj su Sremci prgaviji od svojih komšija Bačvana i Banaćana! U Sremu je naime, najviše razvedenih brakova. Godine 2021. razvelo ih se 450. Najviše nacionalno mešovitih brakova ima u Subotici. 
U prethodnoj godini ih je zaključeno 250. To su najčešće brakovi između pripadnika srpske i hrvatske nacionalnosti, potom srpske i mađarske nacionalnosti, kao i srpsko – bunjevački brakovi. Uopšte, ova tema je večna. Do toga da u Bačkoj Palanci postoji Udruženje „Tradicija i venčanje“ koje organizuje manifestaciju koja za cilj ima da sačuva svadbarske običaje naroda koji žive na ovom podneblju. Manifestacija se zove, a kako drugačije nego „Vojvođansko venčanje“. U Kulpinu recimo, Udruženje žena već 17 godina organizuje manifestaciju „Kulpinska svadba nekad i sad“. Ima toga još… i uvek najveću atrakciju izazove kada se jedni pored drugih nađu pripadnici različitih naroda u skladnim, a poslovično kitnjastim i raskošnim nošnjama.
O tome koliko smo svi izmešani i jedni drugima prožeti, govori i podatak da je u Vojvodini opšte prihvaćen termin „đuvegija“. Povik „stigao nam đuvegija“ uvek ima veselu konotaciju. A termin je preuzet iz turskog jezika (guveyi) i svima nam se zapatio kao celer u bašti.
Uostalom, ovde si ionako uvek svoj i svačiji.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.“
