Priroda – PARČE SKRIVENOG RAJA
Vrlo je moguće da je mnogo onih koji nisu čuli za Specijalni rezervat prirode „Kraljevac”. Osim što ovdašnje jezero postaje deo jedne velike, značajne priče, nudi i mnogo toga zbog čega bi ga pod hitno, valjalo posetiti
Ako bismo čitavu Vojvodinu zamislili kao košulju, južni Banat bio bi džep, neupadljiv, jednostavan a opet nešto bez čega ništa ne bi bilo kao što jeste. Taj „džep“ u ovom slučaju činio bi geografski romb, kojeg biste dobili ako iz Kovina krenete za Pančevo, pa za Alibunar. Onda se spustite prema Beloj Crkvi i vratite na polaznu tačku. Unutar ovog geografskog prostora srešćete prirodu koja je izuzetna, možda u okvirima čitavog panonskog prostora. U zamišljenoj pravoj liniji koja vodi od Kovina prema Alibunaru, na 13. kilometru nalazi se Deliblato. Čudno, nepredvidivo, a čarobno mesto. Hajde što ima dve kulture, srpsku i rumunsku, dve crkve … mešavina i suživot naroda u Vojvodini su ionako više pravilo nego izuzetak. Nešto drugo je u pitanju. Verovali ili ne, na ovom mestu, dodiruju se dva rezervata prirode. Na onih tridesetak kilometara puta od Pančeva do Kovina još nekako, ali kada prispete u Deliblato, dobijete sasvim jasno osećanje da ste prošli kroz nekakav „vremenski portal“ i da se oko vas sve promenilo. Da ste otišli hiljadama kilometara daleko. A pazite sad ovo… Ako biste uzeli kartu, pa jedan krak šestara stavili u Deliblato, a drugim krajem opisali krug od 50 kilometara – unutar njega bili bi: Vršac, Beograd, Pančevo, Smederevo, Bela Crkva… Zapravo, potrebno vam je vreme jednog školskog časa, da stignete u bar pet gradova. Kako blizu, a kako daleko!
Za Deliblatsku peščaru gotovo svi znamo. Jedinstvena peščara u čitavoj Evropi ima površinu od oko 300 kvadratnih kilometara. Naslage peska, prekrivene su tankim slojem zemlje i vegetacije, što čitavom prizoru daje bajkolik izgled. Naravno, ovde srećemo još jednu zanimljivost. U istom danu možete da obiđete peščaru, koja u vama budi uobičajenu asocijaciju na bezvodni predeo, a da napravite sjajan izlet na neke od reka: Dunav, Karaš, Tamiš ili Neru. No, za ovu priliku, vratimo se u Deliblato.
Doslovno nekoliko minuta hoda od centra sela, nalazi se Specijalni rezervat prirode „Kraljevac”. Ne tako davno, bila je ovo lesna terasa u koju su usečene prostrane doline nekoliko lokalnih izvora. Ovaj vodotok je 1983. godine podizanjem nasipa i brane, pretvoren u jezero Kraljevac. Sa izdizanjem nivoa vode došlo je do plavljenja okolnih ritova, kao i odvajanja treseta sa dna jezera što je dovelo do fenomena “plutajućih” ostrva. Rezervatom upravlja Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, koje ovo vodeno okno polako pretvara u atrakciju prvog reda. Pored ostalih prirodnih fenomena, Jezero Kraljevac sa stalnim dotokom vode iz nadzemnih i podzemnih izvora, muljevitim dnom, plutajućim ostrvima, bogato razvijenom vegetacijom i dubinom od 2 do 8 metara, predstavlja idealno stanište za ribe. Dvadeset šest autohtonih i alohtonih vrsta riba je do sada zabeleženo u jezeru Kraljevac, uključujući zaštićene vrste umbra, linjak, čikov i zlatni karaš. Upravo pre mesec dana, projekat “Sačuvajmo stanište umbre“ kojeg sprovodi Udruženje sportskih ribolovaca “Deliblatsko jezero“ u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, dobilo je posebno priznanje za unapređenje raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta i sprečavanje negativnih uticaja klimatskih promena u zaštićenim područjima širom Srbije. Čitav projekat je toliko značajan da moramo dodati kako je on deo šire inicijative “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koju uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije. „Kraljevac“ postaje deo jedne velike priče.
Onima koji odluče da se sa njom lično upoznaju, na raspolaganju stoji mnogo toga. Jezero je postalo destinacija na koju u okviru nekog od brojnih takmičenja, dolaze sportski ribolovci iz čitavog sveta. Jezerom se možete voziti čamcem na vesla, ali i onim na električni pogon u pratnji stručnog vodiča. To je idealna prilika da neposredno vidite brojne kolonije ptica ali i čuvena „plutajuća ostrva“ koja su postala zaštitni znak „Kraljevca“. Sve u svemu, postoji bezbroj razloga da se upoznate sa ovim naoko skrivenim delom južnog Banata, za kojeg moguće niste znali, a koji vam se od srca preporučuje.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Kovin.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
