Zdravstveni turizam – „JUNAČKI“, NEGO KAKO!
Banjski turizam prepoznat je kao razvojna šansa Vojvodine. Banja Junaković, u samom zaleđu Apatina, u čitavom projektu sasvim sigurno ima prestono mesto. Uostalom, u modernom smislu tek joj je 40 leta i ono najbolje tek dolazi
U javnoj slici o turističkim potencijalima Vojvodine, najčešće se zaustavljamo na svega nekoliko aduta: Fruška Gora i nešto manje Vršačke planine, Dunav i Tisa, dve jedine peščare u Evropi, Subotička i pre svega ona Deliblatska. A zapravo, možda najveća turistička šansa ovog prostora, leži u njenim termomineralnim izvorima. Poslednjih deceniju ili dve, od naših komšija Mađara, sa kojima u smislu ponude, delimo odlike panonskog prostora, mnogo toga se može naučiti. Mnogi upućeni u ovu temu tvrde da smo što se tiče kvaliteta i stepena iskorišćenosti još uvek nedovoljno kreativno predstavili vlastite potencijale. Kako god bilo, ponudom se mogu pohvaliti tek četiri banje: Banja Kanjiža, Banja Junaković, Banja Palić i Banja Vrdnik. Za njima zaostaju Rusanda i Slankamen, kao banje čije vreme, nadamo se, tek dolazi.
Banji Junaković u ovom nizu pripada posebno mesto. Mnoge će stoga iznenaditi da je ona veoma mlada. Legende kao i bilo koje druge, idu daleko. Turci su Apatin, u njegovom ondašnjem smislu, zauzeli već 1541. godine. Lokalnom stanovništvu nije bilo druge nego da se odmetne u obližnje hrastove šume i odatle pruža otpor. Ovi junaci sa Dunava, tada sasvim sigurno nisu mogli da pretpostave da će jednog dana, dati ime čitavoj banji. Pravde radi, druga priča kaže da je „ona dobila naziv po porodici u čijem se vlasništvu nekada nalazila šuma koja se proteže duž urbanizovanog dela banje“. Ipak, za nas je mnogo važnije da preletimo vekove i konstatujemo da je 1914. godine u Budimpešti izvršena prva stručna analiza termalnih izvora u okolini sela Prigrevica. Došlo se do podatka koji je iznenadio čak i one koji su tu analizu predložili.
Po mineralnim svojstvima ova voda stoji u rangu sa popularnim češkim Karlovim Varima, hrvatskim Lipikom i mađarskim Harkanjem. Stoga je 15 godina kasnije izgrađena mala banja, koja će i takva predstavljati prvi pokušaj organizovanja zdravstvenog turizma na temelju prirodnog bogatstva koje se kao takvo ukazalo. Ipak, nailazeći veliki rat i burna dešavanja u Apatinu i okolini, naterali su na čekanje. I čekalo se… A onda je usledila vest od koje zapravo, u modernom smislu sve počinje: „Sa željom da se lekovita voda koja po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama spada u red sulfidnih, alkalnih, murijatičnih jodnih hipotermi, sa visokim procentom mineralizacije, ponudi većem broju pacijenata, 1983. godine izgrađen je moderan rehabilitaciono-rekreacioni centar – Banja Junaković“. Banja koja se prostire na 230 hektara polja i šuma, u neposrednoj blizini Apatina i blizu Sombora, u idealnoj blizini tromeđe sa Mađarskom i Hrvatskom, stara je dakle tek 40 godina. U ovome treba tražiti prednost, jer je Banja Junaković oduvek imala imidž moderne zdravstveno-turističke destinacije.
Za ovu priliku biće dovoljno da kažemo samo ono osnovno. Do svih ostalih podataka dolazi se lako. I što je još važnije – lako se dolazi i do same banje. Pa možda najbolje, sve što kažemo – proverite. Mineralna voda izvire sa dubine od 700 metara, a njena temperatura kreće se od 34 do 60 stepeni celzijusa. Voda je alkalno murijatična i jodna, a koristi se kao dopunsko sredstvo u lečenju i rehabilitaciji povređenih i obolelih lica. Kod zdravih osoba koristi se za rekreativni tretman. Pri upotrebi voda se napre rashlađuje, a koristi se za kupanje i pijenje. U Banji Junaković nalazi se Rehabilitaciono – rekreativni centar, sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, potom internisti, neuropsihijatri, ortopedi, fizioterapeuti i drugi.
Takođe, centar poseduje najsavremeniju opremu za terapijsko lečenje. Sama banja diči se da svojim gostima nudi širok spektar aktivnosti za uživanje. U banjskom kompleksu se nalazi deset bazena, kao i olimpijski bazen sa temperaturom vode od 22 stepena celzijusa. Tu su terapijski bazen, dečji bazeni, bazen sa skakaonicom i bazen sa toboganom. Za ljubitelje sporta obezbeđeni su kuglana, četiri teniska terena sa šljakom, i stolovi za stoni tenis. Za one koji vreme žele da provedu u prirodi nezaobilazna je „ Staza zdravlja“. Okolinu banje čine hrastova, bagremova i jasenova šuma, zatim park sa cvetnim alejama i drvenim skulpturama.
Banjski turizam već godinama unazad prepoznat je kao ozbiljna razvojna šansa turističko-privredne ponude Vojvodine. Banja Junaković nesumnjivo, na ovom ne predugom spisku, mora da ima čelno mesto. Kada se udruže prirodne karakteristike, savremeno znanje i geni onih „junaka“ čije seni još uvek lutaju ovdašnjim šumama, čitava stvar naprosto – mora da uspe!
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić i Unsplash
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Apatin.
