Darino nasuvo sa sirom
Dara je bila Darinka, a Paju su u crkvene knjige upisali da se zove Pavle. Obadvoje su bili Đurđevčani u tom novom selu, kad su Srbi odbegli od grofa Sečenjija iz Starog Đurđeva iz Temerina, di su kadgod bili. Nisu teli kako je on zapovedo, pa su došli da sede ode u Šajkaškoj, di je i danaske Đurđevo.
Paju su u mladosti Mađari oterali u munkače, da nosi uniformu u da kuluči. Slabo je divanio njin jezik, pa ga nisu ni svatili da on to ne vole i da ima i kod svoje kuće to da radi. E, al kod kuće se ne nosi unifoma. Dok je tamo bio, kad ih postroje zajutra da ih prebroje i zapraše od buva i ušiju, navek je bio prvi. Bio je najvišlji, pa mu je tu i bilo mesto.
Kad je i to prošlo, dono je kući i uniformu i špicnamet. Mogo je da dođe bez nje, al nije imo tamo da se presvuče. Otud je dono i ono „Čelni“. Nastavili ratni drugari tako da ga zovu.
Kad se s Darom skućio, došli su na Veliki sokak da žive. Imali su dužnu kuću, dve avlije i baštu. Dara mu je bila iz Mušicke kuće. Šovljana i Mušićana je u to doba bilo u selu i najviše među Srbima. Udala se Darinka spremna. Svašta je umela, bila je vredna i prznica, na njene Mušićane. A Paja je volo onako zapravo, za sve novce i za ceo vek. Išla je Dari i njiva i bašta, igla i konac, štrikanje, necovanje, ta sve. A što je kuvala i mesila, to i dan-danas još miriši.
Kad im se rodio prvi unuk, ćerkin sin, ondak je Paja tero kera nedelju dana. Volo je kafanu i društvo oma posle Dare. To mu je bilo na drugom mestu, al navek išo s preke strane šora, pa prvo ode u bircuz, pa ondak kući kod Dare. Kad zapovedi Dari da skuva škembiće, to se na red čekalo. Dolazili i zvani i nezvani. Tako je kuvala.
U to je doba u svakoj paorskoj kući bilo mleka, sira, skorupa i putera. U dućanima se to ondak nije ni prodavlo. Ko je teo da kupi gotovo, moro je na pijacu. Tek posle je došla moda kupovnog mleka i putera u zlatu.
Kad Dara podlije mleko i napravi sirac, znalo se da će biti i nasuva. Navek je bilo dve fele rezanaca i dve fele nasuva. I ta moda je došla posle, da se nasuvo zove testo sa sirom il’ s krompirom. Šovljani zdravo volu nasuvo s krompirom, pa njega navek skuvaju uz ono drugo, što bi ga tog dana kuvali. Valda da se malko oslade il’ da ne ostanu gladni. Kanda da se od drugog nasuva ne moš najesti, ako nije s krompirom.
Imo je Paja poseban test za Darino nasuvo. Naopako da kuvaju nasuvo sa sirom a da ne ode po unuka. Kujna u kvadrat, nuz zid do košije šporet, na sredini s plafona visi sijalica o gajtanu. Kroz gajtan ide struja. Pali se na šalter nuz vrata, onaj što se okreće, ko za ringlu. Oko sijalice onaj beli plekani abažur, da se bolje vidi dole i da se ne rasipa svetlo po plafonu. Pod sijalicom astal. I on je u kvadrat, di god da te nameste, navek si u pročelju, ko glavi gost. Četir stolice, njih troje, dve šerpe svatove da naraniš, i tišina. Kadgod je navek bila tišina, nije bilo larme i kalabuke. Ode ni vatra ne pucketa da pravi buku. Ložili su šapurike. Kadgod je bilo važno da se čuje escajg, to otvara apetit.
Dara je rezance mesila ko i svaka reduša, al malko lepše od drugih. Kad razvije testo i namota ga na oklagiju, onda uzme nož pa ga preseče uzduž po oklagiji i oma dobije trake složene jedna preko druge i spremne za sečenje. Ako će biti s krompirom, sekla ih je ušreg, onako ko što izgledaju rombovi. E, za sirac su bili drukčiji. Malko tanji, al tolko da ni šubler ne bi iz prve uvatio razliku, i sečeni drukčije, u trake. Onako samo popreko, a ne ušreg.
Kumst je bio u Darinom suru. Što je Paja to volo i što je umo da fali, čudo jedno. Kad nije bilo veliko društvo, falio je samo za sebe i nju. A istinu je divanio.
Kad dođe šerpa na astal, pa pre nego što svako dobije svoj tanjir, prvo je Paja pravio probu a Dara mu je navek prigovarala da ne cirkuzira s detetom. Popne unuka na astal, da mu veliku viljušku u ruku i ondak probaju nasuvo. Ako se sir tegli od šerpe do sijalice kad deran podigne ruku, nasuvo je dobro. I navek je bilo dobro. Do lampe.
