Subotica – Više od hrama
Sinagoga, jedan od najprepoznatljivijih simbola grada, ponovo blista starim sjajem, baš kao pre 115 godina
Upravo su pre 115 godina budimpeštanski arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab ono što je bilo namenjeno Segedinu − realizovali u Subotici. Sve je počivalo na hrabroj odluci jevrejske zajednice da se gradi hram u tada avangardnom stilu mađarske varijante secesije. U mnogim monografijama opisana je kao izuzetna građevina koju od ostalih sinagoga u Evropi razlikuje organizacija prostora, jer ima osam kružno postavljenih čeličnih stubova. Originalna je po dizajnu, konstrukciji i obliku, a od 1974. godine spomenik je kulture od posebnog značaja u Srbiji. Centralna kupola je visoka 40 metara, u prizemlju ima 850 i na galeriji 550 mesta. Od svih sinagoga u Evropi, jedino je budimpeštanska veća. Posle četiri decenije propadanja, te više pokušaja obnove fasade, prošle godine je 40 stručnjaka restauratora iz Mađarske završilo posao gotovo istovetan onom koji je na ovom mestu izvorno rađen. Nakon što su spustili četkice sa oslikavanja zidova, ukazala se jedinstvena unutrašnjost jevrejskog hrama, sa nizom razigranih formi i oslikanih zidova. Isprepleteni floralni motivi preplavljuju tavanice, galerije, svodove, kupolu.
Dok su mađarski restauratori radili na oslikavanju zidova i motiva, kao i na restauraciji kamena, subotički majstori i zanatlije radili su na drvenariji. Nova Sinagoga ima podno grejanje, a vitraže, čuvena dela Mikše Rota, obnovila je porodica Stanišić iz Sombora. Stakleni delovi vrata i prolaza povereni su lokalnim majstorima, Jožefu Kovaču i Rudolfu Mesarošu. Klupe su potpuno obnovljene, išmirglane i ponovo ofarbane. Čitav objekat je klimatizovan, uređena je ventilacija, opremljen je protivporažarnim i alarmnim sistemima, kao i podnim grejanjem. U potpunosti je zamenjena i elektroinstalacija.
A vraćanje izgleda identičnog onome od pre sto godina nije bio nimalo lak posao. Restauratorima je bila potrebna specijalna osnovna farba na bazi kreča, koja se uvozila iz Slovenije, i oko 40 pigmenata boja nabavljanih u Italiji.
− Bilo je teško naći odgovarajuću boju stakla za vitraž za prozore na vratima, ali je pronađeno rešenje. Druga, prilično bizarna stvar, koja je bila izuzetno važna, jesu cementne podne pločice sa upečenom bojom na površini. Kada su dignute, odnete su kod keramičara na čišćenje, ali je utvrđeno da je jedan broj njih oštećen i da su potrebne nove. Počela je potraga, najpre kod proizvođača pločica u Srbiji, zatim u Mađarskoj, pa po Evropi, u Češkoj… kontaktirne su manufakture, ali nismo uspeli da nađemo odgovarajuće. Zvuči gotovo neverovatno, ali je glavni izvođač radova uspeo da ih pronađe, i to na afričkom kontinentu, u Maroku. Iz Marakeša su u Suboticu dopremljene identične pločice − kaže Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.
Interesantna je bila potraga i za ornamentima na fasadi sinagoge, urađenim u žolnai keramici.
− Pre oko devet godina bio sam u Pečuju u fabrici žolnai keramike sa Gaborom Demeterom, tada zaduženim za sinagogu u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, gde je trebalo da poručimo identične ploče i određene crepove za krov. Poneo je Demeter uzorke i crteže onoga što nam treba. Sve to smo pokazali i objasnili gospođama koje su nas ljubazno primile. Tada je, na naše zaprepašćenje, jedna od njih izašla i vratila se sa knjigom duplo većom od školskog dnevnika. Otvorila je i pokazala nam o čemu govorimo. Sve je sačuvano, ne samo crteži, već i kalupi u kojima su 1900. godine izlivene ploče za subotičku Sinagogu. Izlili su ih ponovo i mi smo ih vrlo brzo dobili – priča Sabadoš.
Obnova ovog najlepšeg sakralnog objekta u Subotici trajala je skoro četiri decenije. Jevrejska opština predala je gradu Sinagogu 1979. godine, jer je bila suviše mala da bi mogla da održava jedan ovakav objekat.
− Možemo reći da je od te 1979. godine do današnjeg dana trajala njena permanentna popravka, održavanje. U jednom trenutku, kada je centralna kupola pretila da se uruši, sinagoga je bila na listi 40 najugroženijih kulturnih objekata na svetu. Zahvaljujući subotičkim zanatlijama koji su se prihvatili posla, spasen je njen centralni deo. Da se to urušilo, urušila bi se cela sinagoga. Bio je to dramatičan period. Nakon toga, 2005. godine počinje intenzivnija popravka krovnog dela. To je uglavnom finansirao grad, određena sredstva kasnije su stigla iz Ministarstva kulture Republike Srbije, iz pokrajinskog Sekretarijata za kulturu, raznih organizacija, zatim određenih evropskih fondova. Spoljašnja fasada se radila kako je priliv novca to diktirao, sve do pre tri-četiri godine, kada se došlo do unutrašnjeg uređenja koje je finansirala mađarska vlada sa oko dva miliona evra. Donacijom Vlade Mađarske je, osim unutrašnjosti, obuhvaćeno i uređenje dvorišta, odnosno podizanje originalne ograde do susednih objekata i postavljanje mobilijara i dekorativne rasvete. Svečano otvaranje sinagoge predviđeno je u prvoj polovini marta. Za jevrejsku zajednicu biće to veliki dan i vraćanje nade u život.
− Za jevrejsku zajednicu biće to dan kada će njihova sinagoga ponovo zablistati. Za nas to ima ogroman značaj, jer su to gradili naši očevi, dedovi. Vraćanje života u sinagogu je kao vraćanje života u jevrejsku zajednicu posle tragedije koja se desila u Drugom svetskom ratu, kada je samo iz Subotice u logore smrti odvedeno oko 4.000 Jevreja. Danas ova zajednica broji oko 250 članova, međutim, ponovno otvaranje sinagoge uliva nadu. Nakon što je izgrađena, u nju je za velike praznike dolazilo hiljade ljudi. Ulazili su oni koji su kupili mesto, oko 1.400 Jevreja. Gore su bili žene i deca, a dole muškarci. Tako je bilo i svake nedelje za Šabat. Ostali su bili u dvorištu. Sve je vrvelo i bilo puno života.
Život će se svakako vratiti u subotičku sinagogu. Planirano je da ona prvenstveno bude mesto okupljanja Jevreja, gde će jevrejska opština organizovati molitve i susrete povodom praznika, ali će imati i značajnu ulogu u kulturnom i turističkom životu grada.
