Sirig – Solunci u srcu Panonije
Svi oni koji zaobilaze naplatnu rampu kod Siriga i na auto-put Novi Sad – Subotica izlaze iza Srbobrana, prolaze kroz ovo selo, čija je sudbina drugačija od mnogih. Postoje mnogi razlozi da mu dođemo u goste
UVOD U BIOGRAFIJU
Opština Temerin ima samo tri naseljena mesta. Za sva tri vezane su dve važne karakteristike. Najpre, Temerin, Bački Jarak i Sirig izrazito su tranzitna mesta. Što bi se doslovno reklo „uz put“, sa centralnom, beskrajno dugom džadom na kojoj se gotovo sve dešava. Drugo, za njih su karakteristične kolektivne migracije i kolonizacije, u razmerama koje menjaju istoriju mesta. Recimo, Temerin je nekada bio naseljen isključivo Srbima.Krajem 18.veka počela je kolonizacija Mađara i Nemaca, a Srbi su se ubrzo kolektivno iselili. I to na način koji nama danas zvuči gotovo kao anegdota. Kuće su srušili, a crkvu razmontirali i poneli sa sobom. Oni će osnovati današnje selo Đurđevo. Kolonizacija je, naravno, obeležila i istoriju Bačkog Jarka.Nakon Drugog svetskog rata dogodila se zamena stanovništva kakvu samo rat može da režira.Domaći Nemci su u nepravedno oštroj odmazdi kompletno iseljeni. Na njihovo mesto došli su kolonisti iz Bosne i Hercegovine, koji su ovde, uz skute Temerinu, počeli novi život.
U slučaju Siriga, priča je još i najočiglednija. Današnji Sirig je nastao na pustari Karlovačke patrijaršije 1927. godine, od stanovnika koji su se doselili iz Bođana i Vajske zbog poplava koje je izazvao Dunav 1924. i 1926. godine. Tokom 1927.godine u Sirig je došlo 200 porodica, kojima je dodeljena zemlja oduzeta agrarnom reformom od srpske pravoslavne crkve. Kasnije, 1929.i 1931. godine, u Sirig se doseljava još 25 porodica dobrovoljaca iz sela Sokolac, iz Opštine Plandište u Banatu. A onda je život režirao najstrašniju dramu.
„Sva ona lica srpske, bosanaske i crnogorske, te ciganske narodnosti, nadalje Jevreji, koji pre 31. oktobra 1918. godine nisu imala opštinsku zavičajnost na području velike Mađarske (bez Hrvatske), a nisu ni potomci ovakvih lica, to jest useljenici ili kolonisti, dužni su napustiti područje države u roku od tri dana, počevši od 29. ovog meseca u 0.00 sati“. Ovo je naredba mađarskog generala Ferenca Bajora, vojnog komandanta Novog Sada, obznanjena 25.aprila 1941, tačno dve sedmice pošto je mađarski regent Mikloš Horti, uz bojni poklič „Napred, na hiljadugodišnje granice!“, svoje honvede poslao u napad na Kraljevinu Jugoslaviju. Njegov glavni cilj bila je Bačka, a upravo u njoj je bio naseljen najveći broj od ukupno 19.200 dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, koji su dobili pravo na kolonizaciju. Otvorena su vrata zlu, koje će strahovito pogoditi ovdašnje seljane. O tome će biti još reči.
Za današnji Sirig obično se kaže da se razvio na raskrsnici međunarodnog puta E-5 koji vodi od Novog Sada prema Srbobranu i Subotici za Mađarsku i regionalnog puta koji vodi od Odžaka za Temerin i dalje za Banat. Središnji deo atara Siriga i Zmajeva preseca novi auto-put Beograd–Subotica. Dobri putevi, plodna zemlja i blizina Novog Sada čine da, uprkos svim teškoćama karakterističnim za današnje vreme, selu budućnost bude zagarantovana. Sekretar Mesne zajednice Žarko Kojović kaže nam da selo koje se nalazi na sedam kilometara od Temerina, a 30 od Novog Sada, ima ono najvažnije – školu punu đaka.Ima i dobru vodu, gas, sređenu infrastrukturu.Problem je, naravno, kanalizacija. Budući da imaju dve stambene zgrade, a uskoro će za potrebe izbeglica biti sagrađena i treća sa 60 stanova, ovaj problem se prioritetno mora rešavati. Za sve ostalo, možemo samo da kucnemo „da ne čuje zlo“.
VIŠE OD SLOGE
Humanitarno udruženje „Složne sestre“ daleko je više od udruženja žena na koja ćete naići u većini sela. Ima i ovde negovanja tradicije, ručnih radova i veštine pripremanja zavičajnih jela.Ovde se, međutim, otišlo i dalje.Mnogo dalje. U fokusu pažnje „Složnih sestara“ nalaze se pre svega deca i ljudi sa hendikepima koji im u znatnoj meri otežavaju život. Pomažu koliko mogu.Prikupljaju novčanu pomoć, rade predstave, organizuju radionice, odlaze u kućne posete… Naravno da se uz sve te aktivnosti, koje pre svega podrazumevaju nesebično davanje, nalazi i vremena za učešće na manifestacijama poput Kiflijade, Tortijade, Zlatnih niti, Palačinkijade… Jer sestre kuvaju sve u šesnaest! Udruženje nastalo još 1991.radi u uslovima koji su više nego skromni. I svega im nedostaje – osim duše. Nje imaju na pretek.
KADA PLANINARI „RAVNIČARE“
Kada uđete u siriški atar, pa pogledate oko sebe, kao dobar vic vam dođe informacija da se među dva najaktivnija ovdašnja društva nalazi Planinarsko-sportski klub „Sirig“. Imaju blizu 90 članova, a nastanak duguju čika Branku Srniću, nekadašnjem direktoru ovdašnje škole. Danas se čika Branko, koji je uveliko ugazio u devetu deceniju, još uvek penje na najviše vrhove. Ipak, jada nam se zbog muke koja ga je stigla: „Zabranili mi lekari da se penjem iznad 2.000 metara“. Sada ima problem da nađe dovoljno privlačan vrh da na njemu obeleži 90. rođendan. A pelcer koji je davno zasejao, više se nego primio. Danas Sirižani imaju planinare, alpiniste, takmičare u trekingu, a samo ove godine bili su na Mon Blanu, Karpatima, Austriji… Mladi Nikola Babić koji je na čelu kluba, ujedno je i predsednik Planinarskog saveza Vojvodine. Otkriva da im je sledeća velika želja da pored obližnje Jegričke naprave planinarski dom. A onda, ako ništa drugo, sa Sirižanima možete „ravničariti“ do mile volje.
SEĆANJE KAO SVETINJA
Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca „Vidovdan“ osnovano je 1999. godine, a predsednik ovog udruženja Dragoljub Vujović kao glavne aktivnosti ističe negovanje kulture sećanja, kao i prikupljanje arhivske građe te obeležavanje važnih datuma. Istorija je režirala da za njih ovde bude i previše posla. O tome govori i spomenik solunskim dobrovoljcima podignut 2007. godine, odmah uz novu crkvu. Na njemu se nalaze imena 192 dobrovoljca čija je sudbina utkana u ovo selo. Druga i danas živa tema jesu zbivanja s početka „onog“ rata. Tokom zauzimanja Bačke u aprilu 1941, mađarski vojnici ubili su nekoliko hiljada ljudi.Među njima je najviše bilo upravo solunskih dobrovoljaca i njihovih potomaka. Najveću žrtvu podneo je Sirig. Dana 13.aprila 1941, u prvom masovnom zločinu počinjenom u Drugom svetskom ratu na tlu bivše Jugoslavije, ubijeno je 120 nedužnih ljudi, žena i dece. Udruženje čini sve da sačuva uspomenu na stradale i ovaj jeziv događaj. S obzirom na energiju i volju koju ulažu Dragoljub i ljudi okupljeni oko ovog cilja, Sirižani će svoj dug uveliko odužiti.
PEVATI SE MORA
Da li ste čuli za dečji festival „Đeram“, koji okuplja decu iz čitave Vojvodine osnovnoškolskog uzrasta što čuvaju, neguju i prezentuju svoju lokalnu kulturu?A za dečju zonsku smotru folklora? Ili možda za „Siriško prelo“, festival tradicionalnih jela, ručnih radova, izvornog tradicionalnog igranja i pevanja te scenskog prikaza običaja? Iza sve tri manifestacije stoji isti organizator: KUD „Branko Radičević“ Sirig. Njegov predsednik Dragan Rakić kaže nam da se samo u folklornoj sekciji okuplja šezdesetak mladih ljudi. A gde su još muška i ženska pevačka grupa, orkestar i recitatori! Ove godine bili su u Poljskoj, Rusiji, Grčkoj, Francuskoj… Kada su u pitanju seoske aktivnosti, ovo je žila kucavica. Sve ovo nikako ne stoji u srazmeri sa činjenicom da vežbaju u neuslovnoj sali starog omladinskog doma, da umesto parketa imaju pločice, da se greju na kalorifer… Ali nema predaje. Branko je inženjer mašinstva, ali se zdušno bavi kulturom. On je i predsednik i koreograf, neko ko pravi opanke i narodnu nošnju, i još svašta nešto. Ovo je selo i živeti se mora.I pevati i igrati se mora.
